PREDLOG

< Primedbe dostaviti na elektronsku adresu dekan@chem.bg.ac.yu >

Preporucamo da koristite neki cirilicni font - na pr. Arial Cirilica

ZAKON O UNIVERZITETIMA

1. OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim zakonom ure|uju se delatnost univerziteta, fakulteta i drugih ~lanova Univerziteta, op{ti principi wihove organizacije, upravqawa i na~in finansirawa.

^lan 2.

Univerzitet je autonomna, nau~na, odnosno umetni~ka i obrazovna ustanova koja obavqa javnu slu`bu.

Univerzitet je pravno lice.

^lan 3.

Univerzitet ~ine fakulteti, samostalni instituti, biblioteke i druge ustanove sa statusom pravnog lica koje su od zna~aja za delatnost univerziteta.

Univerzitet ~ine najmawe tri fakulteta.

Osniva~kim aktom univerziteta odre|uju se ~lanovi univerziteta.

^lan 4.

Univerzitet je akademska zajednica nastavnika, saradnika, istra`iva~a, pomo}nog nastavnog osobqa i studenata.

Pripadnici akademske zajednice u`ivaju slobodu nau~nog i umetni~kog stvarawa, slobodu nastave, slobodu nastavnog, nau~nog i umetni~kog op{tewa i slobodu studirawa.

Na univerzitetu se neguju i razvijaju nauke i umetnosti putem istra`ivawa, nastave i studirawa.

^lan 5.

Nastava ne sme slu`iti politi~koj i verskoj propagandi.

U delatnosti visoko{kolskih ustanova mora se po{tovati razli~itost mi{qewa i ravnopravnost nastavnika, istra`iva~a, umetnika i studenata i podsticati tolerancija.

^lan 6.

Univerzitet i wegovi ~lanovi su autonomne ustanove.

Univerzitet, odnosno wegov ~lan, samostalno statutom i drugim aktima ure|uje svoju unutra{wu organizaciju.

^lanovi univerziteta odlu~uju o svojoj unutra{woj organizaciji uz saglasnost univerziteta.

Nastavnici, saradnici, istra`iva~i kao i studenti samostalno, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika donose sve odluke o obavqawu sopstvene delatnosti i upravqawu.

^lan 7.

Prostor univerziteta i wegovih ~lanova je nepovrediv.

Naoru`ano slu`beno lice sme stupiti na prostor univerziteta, odnosno wegovog ~lana jedino u slu~aju jasne, neposredne, ozbiqne i na drugi na~in neotklowive opasnosti po `ivot, zdravqe i imovinska dobra, a po pismenom pozivu rektora ili lica koje on za to ovlasti.

^lan 8.

Univerzitet i wegovi ~lanovi sti~u sredstva za obavqawe svoje delatnosti na osnovu ugovora sa osniva~em, na osnovu prihoda od sopstvene imovine, kao i na osnovu ugovora sa korisnicima usluga.

^lan 9.

Dr`ava je du`na da obezbedi sredstva za obrazovawe studenata na osnovnim studijama na univerzitetima i fakultetima ~iji je ona osniva~.

^lan 10.

Sredstva koja je osniva~ obezbedio za rad univerziteta i wegovih ~lanova, izuzev nepokretnosti, svojina su univerziteta, odnosno wegovih ~lanova.

Nepokretnosti iz stava 1. ovog ~lana svojina su osniva~a.

Univerzitet i wegovi ~lanovi koriste sredstva u svojini osniva~a radi obavqawa svoje delatnosti, u skladu sa zakonom i statutom.

Univerzitet i wegovi ~lanovi mogu, izuzetno, raspolagati nepokretnostima iz stava 2. ovog ~lana u skladu sa zakonom i aktom o osnivawu.

Sredstva ste~ena obavqawem svoje delatnosti, na osnovu zave{tawa ili poklona, od kamata, dividendi i naknada od autorskih prava i prava industrijske svojine, svojina su univerziteta, odnosno wegovih ~lanova.

Univerzitet i wegovi ~lanovi koriste i sredstva zadu`bina, fondacija i fondova, u skladu sa aktom o osnivawu tih institucija.

^lan 11.

Univerzitet i wegovi ~lanovi ne mogu otu|iti nepokretna i pokretna dobra, kao ni druga imovinska prava, ako bi se time ugrozila nau~na, umetni~ka, istra`iva~ka ili nastavna delatnost.

^lan 12.

Dr`ava ne mo`e otu|iti nepokretna i pokretna dobra onih univerziteta i wegovih ~lanova ~iji je ona osniva~.

^lan 13.

Nastava na univerzitetu i fakultetu se izvodi na srpskom jeziku.

Nastava na univerzitetu i fakultetu se mo`e izvoditi i na jeziku nacionalne mawine, ili na stranom jeziku o ~emu odluku donosi univerzitet na predlog fakulteta.

^lan 14.

Nadzor nad zakonito{}u rada univerziteta i wegovih ~lanova vr{i nadle`ni dr`avni organ.

2. OSNIVAWE I UKIDAWE UNIVERZITETA I WEGOVIH ^LANOVA

^lan 15.

Univerzitet, fakultet i institut mogu osnovati pravna i fizi~ka lica ako obezbede neophodne uslove za akreditaciju i priznavawe obrazovnog i nau~nog, odnosno umetni~kog kvaliteta.

Ispuwenost ovih uslova proverava Komisija za akreditaciju.

^lan 16.

Univerzitet, odnosno wegov ~lan, mo`e mewati naziv, sedi{te i vr{iti statusne promene uz prethodnu saglasnost osniva~a.

^lan 17.

Univerzitet, odnosno wegov ~lan, mo`e obavqati svoju delatnost ako ispuwava kadrovske, prostorne, tehni~ke i druge uslove propisane od strane Komisije za statusna pitawa univerziteta.

Univerzitet, odnosno wegov ~lan, mo`e po~eti sa radom po{to pribavi odobrewe Komisije za akreditaciju o ispuwenosti uslova iz st. 1 ovog ~lana.

Odobrewe iz prethodnog stava izdaje se po zahtevu osniva~a koji mora sadr`ati odgovaraju}i stru~ni elaborat.

Re{ewe po zahtevu osniva~a donosi se najkasnije u roku od {ezdeset dana od dana podno{ewa urednog zahteva.

Re{ewe doneto po zahtevu osniva~a je kona~no.

^lan 18.

Postupak za preispitivawe akreditacije pokre}e se na zahtev ~lana univerziteta, Rektorske konferencije ili nadle`nog ministarstva.

^lan 19.

Komisija za statusna pitawa univerziteta propisuje kadrovske, prostorne, tehni~ke i druge uslove za osnivawe univerziteta, odnosno wegovih ~lanova.

Komisija za statusna pitawa univerziteta prati stawe univerzitetske mre`e i stara se o wenom uskla|ivawu sa dru{tvenim potrebama.

^lan 20.

Komisiju za statusna pitawa univerziteta ~ine jednak broj predstavnika svih univerziteta i lica koja imenuje vlada.

Broj i na~in izbora predstavnika univerziteta u Komisiji za statusna pitawa univerziteta odre|uje Rektorska konferencija.

^lan 21.

^lanove Komisije za akreditaciju imenuje Rektorska konferencija iz reda redovnih profesora vode}i ra~una o osnovnim grupama nauka koje se izu~avaju na univerzitetu.

^lan 22.

Rektorsku konferenciju ~ine rektori svih univerziteta.

^lan 23.

Akt o ukidawu univerziteta, odnosno wegovog ~lana, donosi osniva~ na osnovu elaborata kojim se utvr|uje opravdanost ukidawa.

Pre dono{ewa akta o ukidawu ~lana univerziteta osniva~ pribavqa i mi{qewe univerziteta u ~ijem je sastavu ~lan koji se ukida.

^lan 24.

Fakultet je nau~noobrazovna, odnosno umetni~koobrazovna ustanova koja u okviru svoje mati~ne delatnosti organizuje i obavqa osnovne, specijalisti~ke, magistarske i doktorske studije, kao i druge oblike obrazovawa.

Fakultet organizuje i obavqa osnovna, nau~na, primewena i razvojna istra`ivawa, kao i umetni~ki rad.

Fakultet mo`e organizovati i obavqati i druge delatnosti u skladu sa statutom.

Fakultet je pravno lice.

3. DELATNOST UNIVERZITETA I WEGOVIH ^LANOVA

1. Fakultet

1.1. Nastava

^lan 25.

Nastavne planove osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija donosi fakultet uz saglasnost univerziteta.

Univerzitet donosi nastavne planove i programe za oblike studija koje organizuje.

Nastavne planove i programe specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija koje organizuju vi{e fakulteta donosi univerzitet na predlog tih fakulteta.

Univerzitet, odnosno fakultet, obavezan je da studentima u~ini dostupnim plan i program studija najkasnije do po~etka svake {kolske godine.

^lan 26.

Nastava se deli na grupe predmeta, predmete i kurseve unutar predmeta.

^lan 27.

Nastavnim planom osnovnih studija mo`e se utvrditi najvi{e 30 ~asova predavawa i ve`bi sedmi~no.

Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u fond ~asova iz stava 1. ovog ~lana ne ulazi obavezan prakti~ni rad studenata, odnosno ve`be iz umetni~kih nastavnih predmeta.

^lan 28.

Programe studija za inovaciju znawa i stru~nog obrazovawa i usavr{avawa donosi fakultet.

Licu koje savlada program studija za inovaciju znawa i stru~nog obrazovawa i usavr{avawa fakultet izdaje odgovaraju}u javnu ispravu.

Fakultet u okviru svoje delatnosti organizuje polagawe stru~nih ispita, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministra prosvete.

Program stru~nih ispita utvr|uje fakultet i odgovaraju}e ministarstvo.

^lan 29.

Studije se ostvaruju u toku {kolske godine koja po~iwe 1. oktobra, a zavr{ava se 30. septembra naredne godine.

Statutom univerziteta, odnosno fakulteta, utvr|uje se vreme ostvarivawa programa osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija u toku {kolske godine.

^lan 30.

Fakultet donosi godi{wi program rada. Program rada se donosi do 30. septembra za narednu {kolsku godinu.

^lan 31.

Osnovne studije traju najmawe ~etiri, a najvi{e {est {kolskih godina.

Specijalisti~ke studije traju najmawe jednu, a najvi{e dve {kolske godine, u skladu sa statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

Magistarske studije traju dve {kolske godine.

Doktorske studije traju najmawe ~etiri {kolske godine.

Trajawe specijalisti~kih studija iz medicine, stomatologije i farmacije ure|uje se posebnim propisom.

^lan 32.

Nastava se ostvaruje: predavawima, ve`bama, seminarima, konsultacijama, nau~nim, odnosno umetni~kim radom, stru~nom praksom, mentorskim radom, kao i drugim oblicima obrazovno-nau~nog, odnosno obrazovno-umetni~kog rada utvr|enog statutom univerziteta, odnosno fakulteta.

Organizcija izvo|ewa nastave utvr|uje se statutom fakulteta, odnosno statutom univerziteta.

U izvo|ewe nastave mogu biti ukqu~eni i studenti poslediplomskih studija i doktoranti, na osnovu posebne odluke fakulteta.

^lan 33.

Fakulteti su obavezni da organizuju biblioteke za potrebe svojih studenata.

Univerzitet uskla|uje bibliote~ku delatnost svojih ~lanova i mo`e osnovati univerzitetsku biblioteku.

1.2. Upis

^lan 34.

U prvu godinu osnovnih studija na fakultetu, fakultetu umetnosti odnosno akademiji umetnosti mo`e se upisati lice koje ima sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu utvr|eno statutom fakulteta.

U prvu godinu osnovnih studija na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti mo`e se upisati i lice koje nema zavr{eno sredwe obrazovawe, pod uslovima utvr|enim statutom akademije umetnosti.

^lan 35.

U prvu godinu specijalisti~kih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovawe.

U prvu godinu magistarskih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovawe utvr|eno statutom i koje je na osnovnim studijama steklo prose~nu ocenu najmawe 8 (osam).

Lice koje ima prose~nu ocenu ni`u od 8 (osam) na osnovnim studijama pola`e kvalifikacioni ispit, u skladu sa statutom fakulteta odnosno univerziteta.

U prvu godinu doktorskih studija mo`e se upisati lice koje ima visoko obrazovawe utvr|eno statutom i koje je na osnovnim studijama steklo prose~nu ocenu 9 (devet).

Uslovi za upis na studije bli`e se utvr|uju statutom fakulteta i univerziteta.

^lan 36.

Strani dr`avqanin se mo`e upisati u prvu godinu osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija pod istim uslovima kao i jugoslovenski dr`avqanin.

Strani dr`avqanin mo`e konkurisati za upis u prvu godinu osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija koje se izvode na srpskom jeziku, pod uslovom da vlada tim jezikom.

Proveru znawa srpskog jezika obavqa posebna komisija, na na~in utvr|en statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

Strani dr`avqanin pla}a {kolarinu na osnovnim, specijalisti~kim, magistarskim i doktorskim studijama, osim ako me|unarodnim sporazumom nije druk~ije odre|eno.

Strani dr`avqanin se mo`e upisati na studije ako je zdravstveno osiguran.

Uslovi i postupak upisa stranih dr`avqana bli`e se utvr|uju statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

Rektorska konferencija i ministar prosvete donose odluku o broju studenata i na~inu upisa za posebne kategorije kandidata.

^lan 37.

Odluku o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta donosi vlada po pribavqenom mi{qewu univerziteta.

Odluku o broju studenata koji pla}aju {kolarinu iz stava 1. ovog ~lana donosi vlada po pribavqenom mi{qewu univerziteta, a u skladu sa kadrovskim, prostornim, tehni~kim i drugim mogu}nostima fakulteta, kao i u skladu sa dru{tvenim potrebama.

Odluke iz st. 1. i 2. ovog ~lana donose se do 31. marta teku}e {kolske godine za narednu {kolsku godinu.

^lan 38.

Univerziteti ~iji je osniva~ dr`ava objavquju zajedni~ki konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija.

^lan 39.

Kandidat koji konkuri{e za upis u prvu godinu osnovnih studija pola`e kvalifikacioni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, kandidat koji je kao u~enik ~etvrtog razreda sredwe {kole osvojio jedno od prva tri pojedina~na mesta na republi~kom takmi~ewu koje organizuje Ministarstvo prosvete, odnosno na saveznom ili me|unarodnom takmi~ewu, ne pola`e kvalifikacioni ispit iz tog nastavnog predmeta, u skladu sa statutom univerziteta i fakulteta.

Kandidatu iz stava 2. ovog ~lana kvalifikacioni ispit, odnosno deo tog ispita maksimalnim vrednuje se brojem bodova.

Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija utvr|uje se na osnovu op{teg uspeha postignutog u sredwem obrazovawu i rezultata postignutih na kvalifikacionom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti.

^lan 40.

Status studenta sti~e se upisom na fakultet, odnosno univerzitet.

1.3. Uslovi studirawa

^lan 41.

Student je obavezan da izvr{ava obaveze utvr|ene statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

Obaveze fakulteta, odnosno univerziteta prema studentima u pogledu na~ina organizovawa i vremena odr`avawa nastave, kao i obezbe|ivawa drugih uslova za savla|ivawe nastavnog plana i programa, ure|uju se op{tim aktom fakulteta, odnosno univerziteta.

^lan 42.

Student koji sam snosi tro{kove studirawa zakqu~uje ugovor sa fakultetom, odnosno univerzitetom.

Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sadr`i cenu studija, kao i obaveze fakulteta, odnosno univerziteta u pogledu organizovawa nastave i izvr{avawa drugih obaveza utvr|enih nastavnim planom i programom.

^lan 43.

Student na osnovnim studijama mo`e posle zavr{ene prve godine studija uporedo savla|ivati drugi program ili deo programa studija na istom ili drugom fakultetu, uz obavezu pla}awa {kolarine.

[kolarinu iz stava 1. ovog ~lana ne pla}a student koji iz nastavnih predmeta prve godine studija ima prose~nu ocenu najmawe 8 (osam).

^lan 44.

Student mo`e u toku studija prelaziti na drugi fakultet, odnosno sa jednog na drugi odsek, grupu ili smer istog fakulteta, ako ispuni uslove za upis u narednu godinu studija na fakultetu na kojem je upisan.

Student ne mo`e pre}i na drugi fakultet u prvoj i posledwoj godini studija.

Statutom fakulteta bli`e se utvr|uju uslovi upisa na drugi fakultet, odnosno na drugi odsek, grupu ili smer unutar istog fakulteta.

1.4. Ispiti

^lan 45.

Uspeh studenata na ispitu izra`ava se ocenama od 5 (pet) do 10 (deset).

Pri utvr|ivawu ocene na ispitu uzima se u obzir i rezultat studenta postignut na ve`bama, kolokvijumima, seminarima i drugim oblicima nastave.

Student koji nije postigao zadovoqavaju}i uspeh na ispitu dobija ocenu 5 (pet).

Ocenu daje nastavnik, odnosno ispitna komisija.

Ocena se upisuje u indeks i zapisnik. Ocena 5 (pet) ne upisuje se u indeks.

^lan 46.

Ispitni rokovi jesu junski, septembarski, oktobarski i januarski.

Statutom fakulteta mogu se utvrditi i drugi ispitni rokovi.

Statutom fakulteta, odnosno univerziteta utvr|uje se na~in obezbe|ivawa javnosti ispita, kao i pravo studenata da ponovo pola`e ispit ako je nezadovoqan dobijenom ocenom.

Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti mogu se utvrditi nastavni predmeti iz kojih se ispit mo`e polagati samo u jednom ispitnom roku u toku {kolske godine.

^lan 47.

Posle tri neuspela polagawa istog ispita, student taj ispit pola`e uz naknadu tro{kova.

Student mo`e tra`iti da pola`e ispit iz stava 1. ovog ~lana pred komisijom.

1.5. Pravila osnovnih studija

^lan 48.

Student mo`e upisati narednu godinu studija sa:

1) dva nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta sa prethodne godine studija, u kojoj ima najvi{e sedam nastavnih predmeta;

2) tri nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta sa prethodne godine studija, u kojoj ima osam, devet, ili deset nastavnih predmeta;

3) ~etiri nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta sa prethodne godine studija u kojoj ima najmawe jedanaest nastavnih predmeta.

Statutom fakulteta mo`e se utvrditi da student mo`e upisati zavr{nu godinu studija ako polo`i ispite iz najmawe polovine nastavnih predmeta sa prethodne godine studija.

Statutom fakulteta se utvr|uju nastavni predmeti koje student mora polo`iti kao uslov za upis u narednu godinu studija.

Student upisuje godinu studija najkasnije do 1. novembra, u skladu sa statutom fakulteta.

^lan 49.

Student koji je oslobo|en pla}awa {kolarine mo`e u toku studija ponoviti dve razli~ite godine.

Ako student u ponovqenoj godini studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu, studije mo`e nastaviti uz obavezu pla}awa {kolarine.

^lan 50.

Student koji snosi tro{kove studija sti~e, na na~in utvr|en statutom univerziteta, odnosno fakulteta, pravo da nastavi studije u okviru broja studenata koji se finansira iz buxeta ako je polo`io sve ispite u prethodnoj godini studija.

^lan 51.

Student ima pravo da zavr{i studije po zapo~etom nastavnom planu i programu.

Student koji dva puta ponovi istu godinu studija nastavqa studije po novom nastavnom planu i programu, ako je tako predvi|eno statutom fakulteta.

Izmenama nastavnog plana i programa ne smatraju se izmene koje fakultet odnosno univerzitet izvr{i radi wihovog uskla|ivawa sa dostignu}ima nauke.

^lan 52.

Student koji u prve dve godine osnovnih studija postigne prose~nu ocenu najmawe 9 (devet) ima pravo da zavr{i studije u kra}em roku od predvi|enog.

Uslovi za kori{}ewe prava iz stava 1. ovog ~lana bli`e se utvr|uju statutom fakulteta.

^lan 53.

Studentu koji je za vreme osnovnih studija upu}en na odslu`ewe, odnosno doslu`ewe vojnog roka, koji je zbog bolesti bio spre~en da studira najmawe jedan semestar, studentu koji je upu}en na stru~nu praksu u zemqi ili inostranstvu u trajawu od najmawe jednog semestra i studentu roditequ deteta do godinu dana `ivota miruju prava i obaveze.

Studentkiwi za vreme trudno}e miruju prava i obaveze.

Student ostvaruje mirovawe prava i obaveze iz st. 1. i 2. ovog ~lana, na li~ni zahtev.

^lan 54.

Student pola`e diplomski ispit ako je to nastavnim planom i programom studija predvi|eno.

Statutom fakulteta utvr|uje se na~in polagawa diplomskog ispita.

^lan 55.

Apsolventski rok traje {est meseci od isteka posledwe godine studija.

Na fakultetu na kome je predvi|en diplomski ispit apsolventski rok traje 12 meseci.

Prava studenta prestaju danom diplomirawa, odnosno istekom apsolventskog roka.

Po isteku apsolventskog roka student ima pravo da pola`e ispit uz naknadu tro{kova.

^lan 56.

Student koji polo`i sve ispite utvr|ene nastavnim planom osnovnih studija sti~e visoko obrazovawe i stru~ni naziv odre|en zakonom.

Op{ti uspeh studenta na osnovnim studijama utvr|uje se prose~nom ocenom.

Prose~na ocena iz stava 2. ovog ~lana predstavqa aritmeti~ku sredinu ocena iz nastavnih predmeta utvr|enih nastavnim planom, ukqu~uju}i i ocenu postignutu na diplomskom ispitu, ako je taj ispit predvi|en.

1.6. Specijalisti~ki rad i magistarska teza

^lan 57.

Specijalisti~ki rad je rezultat samostalnog stru~nog istra`ivawa studenta kojim se na produbqen na~in obra|uje jedno pitawe.

Nadle`ni fakultetski organ odobrava temu za specijalisti~ki rad.

Komisija za odbranu specijalisti~kog rada sastoji se od najmawe dva profesora.

^lan 58.

Magistarska teza je rezultat samostalnog nau~nog rada studenta, kojim se sistematizuju postoje}a nau~na znawa i daje doprinos novim nau~nim saznawima.

Magistarska teza u umetnosti je izlo`ba umetni~kih radova, pozori{na predstava, film, radio ili televizijska emisija, kompozicija, koncertno ili scensko izvo|ewe muzi~kog dela, solisti~ki koncert i pismeni rad.

Fakultetsko, odnosno univerzitetsko ve}e odobrava temu magistarske teze i odre|uje studentu mentora.

Komisija za odbranu magistarske teze se sastoji od najmawe tri nastavnika odnosno istra`iva~a, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu na kome se magistarska teza brani.

^lan 59.

Student mo`e braniti specijalisti~ki rad odnosno magistarsku tezu u roku do tri godine od dana odobravawa.

Fakultet mo`e odobriti studentu, na wegov zahtev, produ`ewe roka za odbranu specijalisti~kog rada, odnosno magistarske teze, pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta, odnosno univerziteta, kada univerzitet organizuje te studije.

Postupak odbrane specijalisti~kog rada, odnosno magistarske teze, utvr|uje se statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

^lan 60.

Odbranom specijalisti~kog rada student sti~e stru~ni naziv specijaliste.

Odbranom magistarske teze student sti~e akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti.

1.7. Doktorska disertacija

^lan 61.

Doktorska disertacija jeste rezultat originalnog nau~nog rada doktoranta u odgovaraju}oj nau~noj oblasti.

^lan 62.

Doktorat nauka sti~e lice koje odbrani doktorsku disertaciju.

Pravo da brani doktorsku disertaciju ima lice koje je steklo akademski naziv magistra nauka i lice koje je zavr{ilo doktorske studije.

^lan 63.

Kandidat brani doktorsku disertaciju u roku do pet godina od dana odobravawa teme.

Fakultet mo`e odobriti kandidatu, na wegov zahtev, produ`ewe roka za odbranu doktorske disertacije pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

Univerzitet daje saglasnost na predlog teme doktorske disertacije i na referat o ura|enoj doktorskoj disertaciji, kada se disertacija brani na fakultetu.

Zahtev za davawe saglasnosti iz stava 3. ovog ~lana podnosi fakultet.

Fakultetsko, odnosno univerzitetsko ve}e odre|uje, na predlog kandidata, mentora iz redova nastavnika i istra`iva~a.

Postupak odbrane doktorske disertacije bli`e se ure|uje statutom fakulteta, odnosno univerziteta, kada se doktorska disertacija brani na univerzitetu.

Postupak davawa saglasnosti iz stava 3. ovog ~lana ure|uje se op{tim aktom univerziteta.

^lan 64.

Fakultet, odnosno univerzitet, obrazuje komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije.

Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastoji se od najmawe tri nastavnika, odnosno istra`iva~a, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu na kome se brani doktorska disertacija.

^lan 65.

Odbranom doktorske disertacije sti~e se pravo na promociju u nau~ni stepen doktora nauka.

Promociju doktora nauka obavqa rektor univerziteta po postupku utvr|enom statutom univerziteta.

1.8. Po~asni doktorat

^lan 66.

Licu koje je svojim delom unapredilo nau~nu misao, i licu koje je naro~ito zaslu`no za napredak nauke, tehnike, tehnologije, kulture i umetnosti, univerzitet mo`e kao priznawe dodeliti po~asni doktorat.

Univerzitet mo`e dodeliti po~asni doktorat i strancu.

Op{tim aktom univerziteta bli`e se ure|uju uslovi i postupak za dodelu po~asnog doktorata.

1.9. Nau~na i umetni~ka delatnost

^lan 67.

Nau~ni, odnosno umetni~ki, i obrazovni rad delovi su jedinstvene nau~ne, obrazovne i umetni~ke delatnosti univerziteta i fakulteta.

^lan 68.

Univerzitet i fakultet obavqaju nau~nu i umetni~ku delatnost kao ravnopravne oblasti svoje ukupne delatnosti.

Nau~ni rad ostvaruje se kroz osnovna, primewena i razvojna istra`ivawa koja se obavqaju u ciqu podizawa kvaliteta nastave, nau~nog usavr{avawa, razvoja nau~nog i nastavnog podmlatka, uvo|ewa studenata u nau~ni rad, kao i stvarawa materijalnih uslova za rad i razvoj univerziteta i fakulteta.

Umetni~ki rad univerziteta i fakulteta ostvaruje se kroz umetni~ke projekte koji se obavqaju u ciqu podizawa kvaliteta nastave, kao i kroz umetni~ke projekte kojima se unapre|uje kultura.

Nau~ni rad na univerzitetu i fakultetu obavqa se i organizuje na na~in utvr|en statutom univerziteta i fakulteta, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje nau~no-istra`iva~ka delatnost.

Umetni~ki rad na univerzitetu i fakultetu obavqa se i organizuje na na~in utvr|en statutom univerziteta i fakulteta.

^lan 69.

Univerzitet i fakultet donose petogodi{we i godi{we programe nau~nih istra`ivawa, odnosno umetni~kog rada.

Univerzitet daje mi{qewe o delu programa nau~nog istra`ivawa, odnosno umetni~kog rada svojih ~lanova koji finansira dr`ava.

^lan 70.

Sredstva za obavqawe nau~nog, odnosno umetni~kog rada na univerzitetu i fakultetu ~iji je osniva~ dr`ava, obezbe|uju se iz buxeta, preko Ministarstva prosvete.

Sredstva za osnovna, primewena i razvojna istra`ivawa, odnosno za ostvarivawe umetni~kih projekata koje univerzitet i fakultet obavqaju za potrebe drugih korisnika sti~u se na osnovu ugovora sa tim korisnicima.

2. Institut

^lan 71.

U institutu se organizuje i izvodi nau~ni rad u skladu sa odgovaraju}im zakonom.

Institut je nau~noistra`iva~ka ustanova, ~ija se delatnost ure|uje odgovaraju}im zakonom.

Institut mo`e u~estvovati u izradi fakultetskih nastavnih planova, organizovawu i obavqawu osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija na fakultetu, kao i pri izradi doktorskih radova.

Institut je pravno lice.

^lan 72.

Institut mo`e u~estvovati u izradi nastavnih planova i programa fakulteta i organizovawu i izvo|ewu nastave na fakultetima.

Istra`iva~ u zvawu koje odgovara nastavni~kom mo`e biti mentor pri izradi magistarskih teza i doktorskih disertacija.

Na institutu se mo`e izvoditi deo fakultetske nastave.

Istra`iva~ zaposlen u institutu mo`e izvoditi nastavu na fgakultetu u skladu sa svojim zvawem.

3. Drugi ~lanovi univerziteta

^lan 73.

^lanovi univerziteta mogu biti i biblioteke, ra~unski centri, ustanove studentskog standarda, izdava~ke ku}e, {tamparije, mediji, kulturne ustanove i sl.

Osnivawe i delatnost ovih ~lanova ure|uje se aktima univerziteta.

4. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOST STUDENATA

^lan 74.

Studenti neposredno, ili preko svojih organizacija mogu davati Studentskom parlamentu fakulteta odnosno Studentskom parlamentu univerziteta predloge o nastavnim planovima i programima, odvijawu nastavnog i nau~nog rada u koji su ukqu~eni, radu nastavnog i pomo}nog nastavnog osobqa i drugim pitawima koja se ti~u wihovog statusa i rada.

Usvojene predloge Studentski parlament fakulteta, odnosno univerziteta, podnosi fakultetskom, odnosno univerzitetskom ve}u.

Fakultetsko, odnosno univerzitetsko ve}e razmatra predlog iz stava 2. ovog ~lana i o wemu se izja{wava.

Ako se ne usvoji predlog iz stava 3. ovog ~lana, Studentski parlament fakulteta, odnosno univerziteta mo`e tra`iti ponovno razmatrawe.

^lan 75.

U~esnik konkursa za upis na prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija ima pravo da ulo`i dekanu prigovor na redosled kandidata za upis, odnosno da ulo`i prigovor rektoru ako se prigovor odnosi na studije koje organizuje univerzitet.

Rok za ulagawe prigovora je tri dana od dana objavqivawa liste na oglasnoj tabli fakulteta, odnosno univerziteta.

Po prigovoru u~esnika konkursa dekan, odnosno rektor, donosi re{ewe najkasnije u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

Kandidat mo`e izjaviti `albu Centralnoj fakultetskoj, odnosno univerzitetskoj komisiji u roku od tri dana od dana prijema re{ewa.

Centralna upisna komisija fakulteta, odnosno univerziteta, re{ava po `albi najkasnije u roku od sedam dana.

^lan 76.

Student ima pravo da ulo`i prigovor:

1) na ocenu dobijenu na ispitu ako smatra da ispit nije obavqen u skladu sa ovim zakonom, ili statutom fakulteta, odnosno statutom univerziteta;

2) na uskra}ivawe potpisa, odnosno drugog ~iwewa nastavnika ili saradnika od zna~aja za ostvarivawe prava studenta.

Student podnosi prigovor dekanu u roku od tri dana od dana saop{tewa ocene, odnosno uskra}ivawa radwe iz ta~ke 2. stava 1. ovog ~lana.

Dekan donosi re{ewe po prigovoru studenta najkasnije u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

^lan 77.

Student ima pravo da izjavi `albu fakultetskom ve}u na akt kojim mu nije odobren upis u narednu godinu studija, ako smatra da nije donet u skladu sa ovim zakonom ili statutom fakulteta, odnosno univerziteta.

Student izjavquje `albu u roku od tri dana od dana kada mu je saop{teno da mu nije odobren upis u narednu godinu studija.

Fakultetsko ve}e donosi re{ewe po `albi studenta najkasnije u roku od deset dana od dana prijema `albe.

^lan 78.

Student odgovara za povredu obaveze koja je u vreme izvr{ewa bila utvr|ena op{tim aktom fakulteta.

Za lak{u povredu obaveze studentu se izri~e disciplinska mera opomene ili ukora, a za te`u povredu obaveze disciplinska mera strogog ukora ili iskqu~ewa najdu`e do jedne godine.

Disciplinski postupak ne mo`e se pokrenuti po isteku tri meseca od dana saznawa za povredu obaveze i u~inioca, odnosno {est meseci od dana kada je povreda u~iwena.

Op{tim aktom fakulteta utvr|uju se lak{e i te`e povrede obaveza studenta, disciplinski organi i disciplinski postupak za utvr|ivawe odgovornosti studenta.

5. NASTAVNICI I SARADNICI UNIVERZITETA

1. Zvawa nastavnika univerziteta

^lan 79.

Zvawa nastavnika univerziteta jesu docent, vanredni profesor i redovni profesor.

Zvawa nastavnika stranog jezika i fizi~kog vaspitawa na nemati~nom fakultetu jesu predava~ i vi{i predava~.

U umetni~ko-obrazovnom radu na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u~estvuju i umetni~ki saradnici u zvawima umetni~ki saradnik - asistent, umetni~ki saradnik, vi{i umetni~ki saradnik i samostalni umetni~ki saradnik.

2. Zvawa saradnika univerziteta

^lan 80.

Zvawa saradnika univerziteta jesu: asistent - pripravnik, asistent, lektor i vi{i lektor.

Zvawa saradnika na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji kao i na drugom fakultetu na kome se izu~avaju stru~no-umetni~ki predmeti jesu stru~ni saradnik, vi{i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik.

3. Pomo}no nastavno osobqe

^lan 81.

Statutom fakulteta ure|uju se zvawa, uslovi i na~in zasnivawa radnog odnosa pomo}nog nastavnog osobqa.

4. Uslovi za izbor nastavnika univerziteta

^lan 82.

Nastavnik i saradnik bira se za jedan nastavni predmet, ili za grupu srodnih nastavnih predmeta.

Fakultetskim statutom se odre|uju grupe predmeta i predmeti za koje se biraju nastavnici i saradnici.

Univerzitet, odnosno rektorska konferencija se brine o uskla|ivawu statutarnih odredbi iz stava 2. ovog ~lana na nivou jednog univerziteta, odnosno zajednice univerziteta Srbije.

^lan 83.

Za docenta mo`e biti izabrano lice koje ima:

1) nau~ni stepen doktora nauka iz nau~ne oblasti za koju se bira;

2) nau~ne, odnosno stru~ne radove objavqene u nau~nim ~asopisima ili zbornicima sa recenzijama;

3) sposobnost za nastavni rad.

4) prednost pri izboru ima kandidat ~iji je doktorat osetno uticao na nauku, koji ima ve}i broj boqe ocewenih objavqenih nau~nih, odnosno stru~nih radova i boqe ocewen pedago{ki rad.

Za vanrednog profesora mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova iz stava 1. ovog ~lana, ima:

1) vi{e na~unih radova od zna~aja za razvoj nauke u odgovaraju}oj nau~noj oblasti objavqenih u me|unarodnim, ili vode}im doma}im ~asopisima sa recenzijama;

2) originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, patent, originalni metod, novu sortu i sl.), odnosno u~e{}e u nau~nim projektima;

3) objavqeni uxbenik, odnosno objavqenu monografiju, ili praktikum, ili zbirku zadataka za nastavni predmet za koji se bira;

4) vi{e radova saop{tenih na me|unarodnim ili doma}im nau~nim skupovima.

5) prednost pri izboru ima kandidat sa ve}im brojem boqe ocewenih objavqenih nau~nih, odnosno stru~nih radova i boqe ocewenim pedago{kim radom.

Za redovnog profesora mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova iz stava 1. ovog ~lana, ima:

1) ve}i broj nau~nih radova koji uti~u na razvoj nau~ne misli u odre|enoj oblasti objavqenih u me|unarodnim, ili vode}im doma}im ~asopisima sa recenzijama;

2) ve}i broj nau~nih radova i saop{tewa iznetih na me|unarodnim ili doma}im nau~nim skupovima;

3) objavqeni uxbenik, odnosno objavqenu monografiju;

4) zna~ajno originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, patent, originalni metod, novu sortu i sl.), odnosno rukovo|ewe u nau~nim projektima:

5) ostvarene rezultate u razvoju nau~no-nastavnog podmlatka na fakulettu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza i doktorskih disertacija.

6) prednost pri izboru ima kandidat ~iji je sveukupni nau~ni i nastavni rad boqe ocewen i ~iji su objavqeni radovi imali ve}i uticaj na razvoj nau~ne misli u odgovaraju}oj oblasti.

^lan 84.

Za docenta, vanrednog i redovnog profesora na akademiji umetnosti mo`e biti izabrano lice koje ispuwava uslove utvr|ene ~lanom 83. ovog zakona.

Za docenta iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog nastavnog predmeta mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, priznata umetni~ka dela, odnosno ostvarewa i sposobnosti za nastavni rad.

Za vanrednog profesora iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog nastavnog predmeta mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, umetni~ka dela, odnosno ostvarewa od zna~aja za razvoj umetnosti i sposobnost za nastavni rad.

Za redovnog profesora iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog nastavnog predmeta mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, izuzetna umetni~ka dela, odnosno ostvarewa koja su zna~ajnije uticala na razvoj kulture i umetnosti i sposobnost za nastavni rad.

Za nastavnika iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog nastavnog predmeta mo`e biti izabrano i lice koje ima vrhunska umetni~ka ostvarewa i sposobnost za nastavni rad.

Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti odre|uju se umetni~ki, odnosno stru~no-umetni~ki nastavni predmeti za koje se izbor nastavnika obavqa pod uslovima iz st. 2 - 4. ovog ~lana i bli`e utvr|uju uslovi za izbor u svako od tih zvawa.

^lan 85.

Za predava~a stranog jezika na nemati~nom fakultetu mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, prose~nu ocenu najmawe 8 (osam) na osnovnim studijama ili objavqene stru~ne, odnosno nau~ne radove o jeziku koji predaje i sposobnost za nastavni rad.

Za predava~a fizi~kog vaspitawa na nemati~nom fakultetu mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, prose~nu ocenu najmawe 8 (osam) iz u`e stru~nih predmeta na osnovnim studijama i sposobnost za nastavni rad.

Za vi{eg predava~a stru~nog jezika i fizi~kog vaspitawa na nemati~nom fakultetu mo`e biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistra nauka i objavqene stru~ne, odnosno nau~ne radove u odgovaraju}oj nau~noj oblasti.

^lan 86.

Za umetni~kog saradnika-asistenta mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, akademski naziv magistra umetnosti, odnosno stru~ni naziv specijaliste, umetni~ke rezultate i smisao za umetni~ku saradwu i nastavni rad.

Za umetni~kog saradnika mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, priznate umetni~ke rezultate i sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.

Za vi{eg umetni~kog saradnika mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, visoke umetni~ke rezultate i izrazitu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.

Za samostalnog umetni~kog saradnika mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, izuzetna umetni~ka ostvarewa koja su od zna~aja za razvoj kulture i umetnosti, zna~ajna priznawa za umetni~ki rad i naro~itu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.

Za umetni~kog saradnika mo`e biti izabrano i lice koje ima vrhunska umetni~ka ostvarewa, priznawa za umetni~ki rad i naro~itu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.

Uslovi za izbor umetni~kih saradnika bli`e se utvr|uju statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti.

4. Uslovi za izbor saradnika univerziteta

^lan 87.

Za asistenta - pripravnika mo`e biti izabrano lice sa visokim obrazovawem koje na osnovnim studijama ima prose~nu ocenu najmawe 8 (osam).

Prednost pri izboru naro~ito ima kandidat koji je izradio, odnosno objavio ve}i broj boqe ocewenih nau~nih ili stru~nih radova, posebno iz oblasti za koju se bira, ima vi{u prose~nu ocenu, a pogotovo iz predmeta za koji se bira, koji je studije zavr{io za kra}e vreme, koji je postigao boqe rezultate na poslediplomskim studijama i koji ima prednost u znawu svetskih jezika od zna~aja za oblast za koju se bira.

Za asistenta mo`e biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti i ima smisla za nastavni rad.

Prednost pri izboru ima kandidat koji je izradio, odnosno objavio ve}i broj boqe ocewenih nau~nih ili stru~nih radova, koji je postigao boqe rezultate na poslediplomskim studijama, koji ima ve}e pedago{ko iskustvo i ~iji je pedago{ki rad boqe ocewen.

Za asistenta klini~kog predmeta utvr|enog statutom Medicinskog i Stomatolo{kog fakulteta, mo`e biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistra nauka i koje je zavr{ilo specijalizaciju, u skladu sa posebnim zakonom.

Za lektora stranog jezika mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, prose~nu ocenu najmawe 8 (osam) na osnovnim studijama, koje u potpunosti vlada tim stranim jezikom i ima smisla za nastavni rad,

Za vi{eg lektora mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova iz stava 6. ovog ~lana, ima objavqene stru~ne, odnosno nau~ne radove o jeziku koji predaje.

^lan 88.

Za asistenta iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog nastavnog predmeta mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe ako u toj oblasti nisu organizovane magistarske studije.

Za stru~nog saradnika mo`e biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e stru~ne rezultate.

Za vi{eg stru~nog saradnika mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe i priznate stru~ne radove.

Za samostalnog stru~nog saradnika mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe i stru~ne rezultate od zna~aja za razvoj struke ili umetnosti.

Za saradnika iz st. 3-4. ovog ~lana mo`e biti izabrano i lice koje ima priznate stru~ne umetni~ke radove.

Uslovi za izbor saradnika iz st. 1-5. ovog ~lana bli`e se utvr|uju statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti.

^lan 89.

Uslovi za izbor nastavnika i saradnika za umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke nastavne predmete na fakultetu koji nije mati~an za umetnost ure|uju se statutom tog fakulteta.

Statutom fakulteta koji nije mati~an za umetnost utvr|uju se umetni~ki, odnosno stru~no-umetni~ki nastavni predmeti na tom fakultetu.

5. Istra`iva~ki i umetni~ki saradnici

^lan 90.

Zvawa istra`iva~a na univerzitetu, fakultetu i institutu jesu istra`iva~-saradnik, vi{i nau~ni saradnik i nau~ni savetnik.

Uslovi i postupak sticawa istra`iva~kog i nau~nog zvawa bli`e se ure|uju statutom univerziteta, odnosno fakulteta, u skladu sa posebnim zakonom.

^lan 91.

Zvawa nastavnika i saradnika ste~ena po odredbama ovog zakona odgovaraju zvawima utvr|enim zakonom kojim se ure|uje nau~noistra`iva~ka delatnost, i to

1) zvawe asistent - zvawu istra`iva~ saradnik,

2) zvawe docent - zvawu nau~ni saradnik,

3) zvawe vanredni profesor - zvawu vi{i nau~ni saradnik i

4) zvawe redovni profesor - zvawu nau~ni savetnik.

^lan 92.

Zvawa umetni~ki saradnik - asistent, umetni~ki saradnik, vi{i umetni~ki saradnik i samostalni umetni~ki saradnik na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti odgovaraju zvawima istra`iva~ saradnik, nau~ni saradnik, vi{i nau~ni saradnik i nau~ni savetnik.

6. Postupak za izbor nastavnika, saradnika i istra`iva~a

^lan 93.

Za nastavnika, osim redovnog profesora, kao i za saradnika, bira se lice na pet godina.

Za asistenta - pripravnika bira se lice na pet godina, bez mogu}nosti ponovnog izbora.

Izborno ve}e fakulteta mo`e izabranom asistentu - pripravniku koji je upisao doktorske studije produ`iti radni odnos za dve godine.

Za asistenta bira se lice na pet godina sa mogu}no{}u jednog ponovnog izbora.

^lan 94.

Izbor u zvawe i zasnivawe radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika fakulteta obavqa se najkasnije u roku od {est meseci od dana objavqivawa konkursa.

Nastavnik, osim redovnog profesora, i saradnik zasnivaju radni odnos na odre|eno vreme.

^lan 95.

Dekan donosi odluku o objavqivawu konkursa za izbor nastavnika, odnosno saradnika, najkasnije {est meseci pre isteka vremena na koje je nastavnik, odnosno saradnik biran.

^lan 96.

Izborno ve}e fakulteta obrazuje komisiju za pripremu izve{taja u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa.

^lan 97.

Komisija iz ~lana 96. ovog zakona sastoji se od najmawe tri nastavnika, istra`iva~a ili umetnika iz nau~ne oblasti, odnosno umetnosti za koju se nastavnik, odnosno saradnik bira, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu.

Spoqni ~lan komisije po pravilu ne mo`e biti penzionisani nastavnik istog fakulteta.

^lanovi komisije su u istom ili vi{em zvawu od zvawa u kojem se nastavnik bira.

^lan 98.

Komisija priprema izve{taj o svim prijavqenim kandidatima u roku od 60 dana od dana isteka roka za prijavqivawe kandidata na konkurs.

Ako komisija ne pripremi izve{taj u roku iz stava 1. ovog ~lana, fakultetsko ve}e obrazuje novu komisiju.

^lan 99.

Izve{taj komisije sadr`i podatke o prijavqenim kandidatima, pregled i ocenu stru~nog, odnosno umetni~kog rada svakog prijavqenog kandidata, bibliografiju objavqenih radova, mi{qewe o ispuwenosti drugih uslova za rad utvr|enih ovim zakonom, i predlog za izbor kandidata u odre|eno nastavni~ko, odnosno saradni~ko zvawe.

Izve{taj komisije stavqa se na uvid javnosti 30 dana, na na~in utvr|en statutom fakulteta.

^lan 100.

Fakultetsko ve}e bira nastavnike i saradnike.

Fakultetsko ve}e ~ine nastavnici fakulteta.

Statutom fakulteta mo`e se utvrditi da, kad fakultetsko ve}e odlu~uje o izboru u saradni~ka zvawa, u wegov sastav ulaze i saradnici fakulteta.

Fakultetsko ve}e odlu~uje o izboru u zvawe nastavnika, odnosno saradnika, ako je prisutno najmawe dve tre}ine ~lanova koji imaju pravo da odlu~uju.

Odluku o izboru u zvawe nastavnika donose ~lanovi fakultetskog ve}a iz reda nastavnika u istom ili vi{em zvawu, a odluku o izboru u zvawe saradnika svi ~lanovi izbornog ve}a.

Odluka o izboru u zvawe donosi se ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova koji imaju pravo da odlu~uju.

Ako fakultetsko ve}e ne izabere u zvawe nijednog od predlo`enih kandidata, dekan objavquje novi konkurs.

U postupku izbora nastavnika i saradnika studenti mogu davati mi{qewe o wihovom pedago{kom radu.

^lan 101.

Dekan dostavqa univerzitetu na saglasnost akt o izboru u zvawe nastavnika, odnosno saradnika.

Nadle`ni organ univerziteta odlu~uje o saglasnosti najkasnije u roku od 60 dana od dana prispe}a akta o izboru u nastavni~ko, odnosno saradni~ko zvawe.

Ako nadle`ni organ univerziteta uskrati saglasnost, kandidat mo`e podneti prigovor istom organu u roku od 15 dana od dana dostavqawa odluke.

Ako u slu~aju iz prethodnog stava kandidat ne ulo`i prigovor u propisanom roku, dekan objavquje novi konkurs.

Ako nadle`ni organ univerziteta u propisanom roku iz stava 2. ovog ~lana ne donese nikakvu odluku, kandidat mo`e podneti prigovor istom organu.

U slu~aju odbijawa prigovora, kao i u slu~aju neodlu~ivawa po prigovoru u roku od 15 dana od wegovog prijema, smatra se da saglasnost nije data, pa dekan objavquje novi konkurs.

Prigovor se ula`e preko fakultetskog ve}a.

Po dobijenoj saglasnosti dekan donosi re{ewe o zasnivawu radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika.

^lan 102.

Ako se na konkurs za izbor nastavnika i saradnika, osim asistenta - pripravnika, ne prijave kandidati, ili se prijave kandidati koji ne ispuwavaju uslove za to radno mesto, dekan fakulteta mo`e zakqu~iti ugovor o izvo|ewu nastave iz tog nastavnog predmeta sa nastavnikom, odnosno saradnikom drugog fakulteta koji je izabran za taj nastavni predmet, najvi{e za jednu {kolsku godinu.

^lan 103.

Na predlog katedre dekan mo`e rasporediti nastavnika, odnosno saradnika na predmet za koji ima odgovaraju}e kvalifikacije.

Raspore|ivawe se vr{i za period od jedne {kolske godine, sa mogu}no{}u ponovnog raspore|ivawa.

Raspore|ivawe se vr{i na osnovu referata o ispuwenosti uslova tro~lane stru~ne komisije izabrane od strane Fakultetskog ve}a.

^lan 104.

Fakultet mo`e, na osnovu odluke fakultetskog ve}a, anga`ovati nastavnika sa drugog fakulteta do jedne tre}ine radnog vremena, ili razmewivati nastavnike sa drugim fakultetima u zemqi i inostranstvu za puno radno vreme u trajawu do jedne {kolske godine.

7. Prava, obaveze i odgovornost nastavnika i saradnika

^lan 105.

Nastavnik mo`e u jednom semestru izvoditi nastavu na osnovnim studijama najvi{e iz jedne grupe predmeta ili najvi{e iz tri nastavna predmeta razli~itih grupa.

^lan 106.

Fakultet predla`e, a univerzitet odre|uje grani~ni broj nastavnika i saradnika za izvo|ewe nastave iz jednog predmeta.

^lan 107.

Nastavniku posle pet godina rada u nastavi na fakultetu mo`e biti odobreno pla}eno odsustvo u trajawu od jedne {kolske godine radi stu~nog i nau~nog usavr{avawa, u skladu sa statutom fakulteta.

U roku od mesec dana po okon~anom odsustvu nastavnik podnosi fakultetskom ve}u izve{taj o rezultatima rada.

^lan 108.

Nastavniku, saradniku i istra`iva~u koji se nalazi na odslu`ewu vojnog roka, porodiqskom odsustvu, ili bolovawu du`em od jedne godine, izborni period se produ`ava za to vreme.

^lan 109.

Istaknuti nau~nik, stru~wak ili umetnik mo`e biti pozvan da u~estvuje u ostvarivawu dela nastave na univerzitetu i fakultetu.

Statutom univerziteta, odnosno fakulteta bli`e se ure|uju uslovi i na~in anga`ovawa lica iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 110.

Nastavnik u okviru 40-~asovne radne sedmice ostvaruje sve oblike obrazovnog, nau~nog, zdravstvenog, odnosno umetni~kog rada utvr|ene nastavnim planom.

Mentorstvo mo`e obavqati samo nastavnik koji je u radnom odnosu na tom fakultetu ili odgovraju}em institutu s punim ili nepunim radnim vremenom.

Saradnik u okviru 40-~asovne radne sedmice izvodi ve`be, kolokvijume i druge oblike nastave, izuzev predavawa i ispita.

U izvo|ewu oblika nastave iz stava 3. ovog ~lana mogu u~estvovati i studenti magistarskih studija i doktoranti, na osnovu odluke fakulteta.

Radne obaveze nastavnika i saradnika utvr|uju se op{tim aktom fakulteta, u skladu sa statutom univerziteta.

^lan 111.

Redovni profesor svake pete godine, ra~unaju}i od izbora u to zvawe, podnosi fakultetskom ve}u izve{taj o nau~nom i nastavnom radu, o ~emu se stara dekan.

Izve{taj iz prethodnog stava dostavqa se univerzitetu i objavquje u biltenu.

^lan 112.

Nastavu iz klini~kih nastavnih predmeta na medicinskim, stomatolo{kim i farmaceutskim fakultetima mo`e izvoditi nastavnik i asistent ako istovremeno obavqa i rad u odgovaraju}oj klinici ili institutu, u okviru punog radnog vremena.

Raspored nastavnog, nau~nog, i zdravstvenog rada nastavnika i saradnika u okviru 40-~asovne radne sedmice ure|uje se op{tim aktom univerziteta, odnosno fakulteta.

^lan 113.

Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti vi{i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik mogu izvoditi samostalno ili u saradwi sa nastavnikom, nastavu iz dela programa ili pojedinih oblika stru~nog, odnosno umetni~kog rada, obuku iz stru~nih znawa i ve{tina, prakti~ni rad, ve`be i druge poslove utvr|ene statutom.

^lan 114.

Nastavniku prestaje radni odnos na kraju {kolske godine u kojoj je navr{io 65 godina `ivota.

^lan 115.

Na predlog fakultetskog ve}a, nastavnik u penziji mo`e u~estvovati u izvo|ewu predavawa na magistarskim i doktorskim studijama, ocewivati studente na ispitima, biti ~lan komisije za izbor nastavnika i saradnika, kao i ~lan komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, odnosno doktorske disertacije.

^lan 116.

Disciplinska odgovornost nastavnika i saradnika, na~in i postupak utvr|ivawa i izricawa disciplinskih mera, ure|uju se pojedina~nim kolektivnim ugovorom, u skladu sa op{tim kolektivnim ugovorom i zakonom.

8. Organi upravqawa i stru~ni organi

^lan 117.

Organi upravqawa univerzitetom su rektor, prorektori i Kolegijum.

^lan 118.

Rektor rukovodi radom univerziteta.

Isto lice mo`e biti birano u zvawe rektora najvi{e dva puta.

^lan 119.

Univerzitet ima jednog ili vi{e prorektora, u skladu sa statutom univerziteta.

Isto lice mo`e biti birano u zvawe prorektora najvi{e dva puta.

^lan 120.

Izbor rektora i prorektora obavqa se bez konkursa na dve godine iz reda redovnih profesora koji su u radnom odnosu s punim radnim vremenom na jednom od fakulteta.

^lan 121.

Rektora i prorektore bira i razre{ava Univerzitetsko ve}e.

Kandidate za rektora i prorektore predla`e Fakultetsko ve}e.

Rektor i prorektori se biraju izme|u kandidata koji su dobili podr{ku najmawe jedne tre}ine ~lanova univerziteta.

Predlog za rezre{ewe rektora i prorektora uzima se u razmatrawe ako ga podnese najmawe jedna tre}ina ~lanova univerziteta.

^lan 122.

Kolegijum ~ine rektor, prorektori, dekani, direktori instituta, rukovodioci ostalih ~lanova univerziteta, kao i tri predstavnika osniva~a, u skladu sa statutom univerziteta.

Sednice kolegijuma su javne.

^lan 123.

Kolegijum:

1) utvr|uje predlog statuta univerziteta;

2) daje mi{qewe o predlogu normativa i standarda uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz buxeta, kao i materijalna sredstva za wihovo ostvarivawe;

3) utvr|uje normative i standarde nastave;

4) daje mi{qewe o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta;

5) daje mi{qewe o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, a koji pla}aju {kolarinu;

6) predla`e univerzitetskom ve}u obrazovawe univerzitetskih centara i univerzitetskih katedri;

7) razmatra i priprema odluke iz svoje nadle`nosti za univerzitetsko ve}e;

8) odlu~uje o pribavqawu i kori{}ewu sredstava univerziteta;

9) donosi program rada univerziteta;

10) razmatra pitawa studentskog standarda i daje predloge nadle`nim organima za unapre|ivawe stawa u toj oblasti;

11) obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta.

Kolegijum odlu~uje ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova.

^lan 124.

Stru~ni i nadzorni organ univerziteta je Univerzitetsko ve}e. Univerzitetsko ve}e ~ine, na paritetnoj osnovi, predstavnici svih fakulteta, instituta, predstavnici drugih ~lanova univerziteta, kao i predstavnici studenata, u skladu sa statutom univerziteta.

Broj predstavnika studenata ne mo`e pre}i deset posto od ukupnog broja ~lanova Univerzitetskog ve}a.

Univerzitetsko ve}e bira predsednika i zamenika predsednika.

Mandat ~lanova Univerzitetskog ve}a traje dve godine.

Sednice Univerzitetskog ve}a su javne.

^lan 125.

Univerzitetsko ve}e:

1) donosi statut univerziteta;

2) usvaja finansijski plan, izve{taje o poslovawu i godi{wi obra~un univerziteta;

3) donosi akt o obrazovawu univerzitetskih centara i univerzitetskih katedara;

4) daje saglasnost na statute ~lanova univerziteta;

5) donosi odluku o dodeqivawu po~asnog doktorata;

6) donosi odluku o osnivawu organizacije ~iji je osniva~ univerzitet;

7) bira i razre{ava rektora i prorektora univerziteta;

8) bira predsednika Univerzitetskog ve}a;

9) bira generalnog sekretara univerziteta;

10) donosi program nau~nih istra`ivawa, odnosno program umetni~kih projekata univerziteta;

11) utvr|uje mati~nost fakulteta za osnovne, magistarske i doktorske studije i davawe doktorata;

12) donosi nastavni plan i program studija koje organizuje univerzitet;

13) donosi pravilnik o postupku davawa saglasnosti na odluku o izboru u zvawa nastavnika i saradnika univerziteta;

14) donosi pravilnike o radu univerzitetskih centara i univerzitetskih katedara;

15) najmawe jednom godi{we razmatra izve{taj o ostvarivawu programa nau~nih istra`ivawa koji donosi univerzitet;

16) najmawe jednom godi{we objavquje bibliografije nastavnika i saradnika na Internetu;

17) imenuje rukovodioce drugih ~lanova univerziteta sa statusom pravnog lica;

18) obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta.

Univerzitetsko ve}e odlu~uje ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova, a o pitawima iz ta~. 7) i 8) tajnim glasawem.

^lan 126.

Univerzitetsko ve}e daje saglasnost na odluku fakulteta o izboru u zvawe nastavnika i saradnika, na odluku instituta o izboru u istra`iva~ka zvawa, na predlog teme magistarske teze i doktorske disertacije, kao i na referat o podnetoj magistarskoj tezi i doktorskoj disertaciji.

Poslove iz prethodnog stava Univerzitetsko ve}e mo`e poveriti stru~nom telu.

^lanove stru~nog tela iz stava 2. bira Univerzitetsko ve}e na predlog fakulteta odnosno instituta.

^lan 127.

Fakultetski organi su: dekan, kolegijum i fakultetsko ve}e.

^lan 128.

Dekan rukovodi radom fakulteta.

Fakultet ima jednog ili vi{e prodekana.

Izbor dekana obavqa se bez konkursa, na dve godine, iz reda profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu.

Izbor prodekana obavqa se bez konkursa, na dve godine, iz reda profesora i docenata koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu.

Dekana i prodekana fakulteta bira i razre{ava fakultetsko ve}e.

Isto lice mo`e biti birano u zvawe dekana najvi{e dva puta.

^lan 129.

Fakultetski kolegijum ~ine: dekan, prodekani, {efovi osnovnih organizacionih jedinica (katedara, odeqewa, centara, odseka, biblioteka, ra~unskih centara i sl.) i predstavnik osniva~a.

Sednicama fakultetskog kolegijuma predsedava dekan.

^lan 130.

Fakultetski kolegijum:

1) odlu~uje o pribavqawu i kori{}ewu sredstava fakulteta;

2) donosi program rada fakulteta;

3)obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta i fakulteta.

Fakultetski kolegijum donosi odluke ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova.

^lan 131.

Stru~ni i nadzorni organ fakulteta je fakultetsko ve}e.

Fakultetsko ve}e ~ine nastavnici i saradnici fakulteta, kao i predstavnici studenata.

Broj predstavnika studenata ne mo`e pre}i deset posto od ukupnog broja ~lanova Fakultetskog ve}a.

Broj ~lanova, trajawe mandata, sastav i na~in izbora fakultetskog ve}a utvr|uje se statutom fakulteta.

Fakultetsko ve}e bira predsednika i zamenika predsednika.

^lan 132.

Fakultetsko ve}e:

1) donosi statut fakulteta;

2) usvaja finansijski plan, izve{taje o poslovawu i godi{wi obra~un fakulteta;

3) donosi statutarne odluke o izmeni unutra{we organizacije (obrazovawe i ukidawe katedara, odseka, odeqewa, centara, biblioteka i sl.);

4) bira i razre{ava dekana i prodekana fakulteta;

5) donosi nastavni plan i program specijalisti~kih studija i drugih oblika stru~nog obrazovawa i usavr{avawa;

6) donosi program nau~nih istra`ivawa, odnosno umetni~kih projekata fakulteta;

7) odlu~uje o organizovawu magistarskih i doktorskih studija i oblicima stru~nog obrazovawa i usavr{avawa na stranom jeziku;

8) odobrava temu magistarske teze uz saglasnost univerziteta;

9) odobrava temu doktorske disertacije uz saglasnost univerziteta;

10) donosi pravilnik o radu organizacionih jedinica;

11) predla`e univerzitetsku mati~nost fakulteta za osnovne, magistarske i doktorske studije;

12) daje mi{qewe univerzitetu o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija ~ije se obrazovawe finansira iz buxeta;

13) daje mi{qewe univerzitetu o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija koji pla}aju {kolarinu;

14) utvr|uje mere za podsticawe razvoja izrazito uspe{nih i darovitih studenata;

15) najmawe jednom godi{we razmatra izve{taj o ostvarivawu programa nau~ih istra`ivawa koji donosi fakultet;

16) razmatra i priprema predloge o pitawima o kojima odlu~uje fakultetski kolegijum;

17) obavqa i druge poslove utvr|ene statutom fakulteta.

Poslove iz ta~aka 7, 8, i 9, Fakultetsko ve}e mo`e poveriti kolegijalnom organu koji se stara o poslediplomskom usavr{avawu.

Fakultetsko ve}e odlu~uje ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova, a o pitawima iz ta~. 4) tajnim glasawem.

^lan 133.

Interese studenata zastupa studentski parlament.

Studentski parlament se organizuje na univerzitetu i na fakultetu.

Studentski parlament univerziteta bira i razre{ava studenta prorektora, a studentski parlament fakulteta bira i razre{ava studenta prodekana.

^lanovi studentskog parlamenta se biraju na period od jedne godine.

Mandat studenta prorektora i studenta prodekana traje jednu godinu.

Studentski parlament donosi poslovnik o radu.

^lan 134.

Odluke organa upravqawa univerzitetom o materijalnom polo`aju studenata postaju izvr{ne kad ih potvrdi Studentski parlament.

^lan 135.

Studenti mogu preko Studentskog parlamenta, na na~in propisan statutom univerziteta, odnosno ~lana univerziteta, davati mi{qewe nadle`nom organu univerziteta, odnosno ~lana univerziteta.

Ako se ne usvoji mi{qewe iz prethodnog stava, Studentski parlament mo`e tra`iti ponovno razmatrawe.

6. NOSTRIFIKACIJA I EKVIVALENCIJA

^lan 136.

Licu koje je u inostranstvu steklo visoko obrazovawe, specijalisti~ko obrazovawe, akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, ili nau~ni stepen doktora nauka nostrifikuje se diploma u skladu sa ovim zakonom.

U postupku nostrifikacije diplome utvr|uje se stepen i vrsta stru~ne spreme i stru~ni naziv koji pripada imaocu diplome ste~ene u inostranstvu, kao i prava u pogledu nastavka studija i zapo{qavawa.

U postupku ekvivalencije izjedna~ava se strana {kolska javna isprava sa ispravom ste~enom u Republici u pogledu prava za nastavqawe studija.

^lan 137.

Ve}e odgovaraju}eg fakulteta sprovodi postupak nostrifikacije diplome, odnosno utvr|uje ekvivalentnost strane {kolske javne isprave.

Ukoliko u Republici nema odgovaraju}eg fakulteta, odnosno studijske grupe, nostrifikaciju diplome, utvr|ivawe stru~nog naziva, kao i utvr|ivawe ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave obavqa univerzitet.

Za obavqawe poslova iz stava 2. ovog ~lana univerzitet obrazuje komisiju iz reda univerzitetskih nastavnika odgovaraju}eg stru~nog profila.

Uslovi i postupak nostrifikacije diplome, odnosno utvr|ivawe ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave bli`e se ure|uju statutom univerziteta i fakulteta.

^lan 138.

Fakultet, odnosno univerzitet trajno ~uva dokumentaciju o obavqenoj nostrifikaciji diplome, odnosno utvr|enoj ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave i o tome vodi evidenciju.

Sadr`aj obrasca i na~in vo|ewa evidencije iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar prosvete.

7. EVIDENCIJA I JAVNE ISPRAVE

^lan 139.

Fakultet vodi: mati~nu kwigu studenata, evidenciju o izdatim diplomama i zapisnik o polagawu ispita.

Univerzitet vodi kwigu promovisanih doktora nauka, kwigu po~asnih doktora, kao i evidencije iz stava 1. ovog ~lana kada neposredno organizuje odre|ene programe obrazovawa.

Evidencija iz st. 1. i 2. ovog ~lana vodi se na srpskom jeziku }irili~nim pismom.

Kad se nastava ostvaruje na jeziku nacionalnih mawina, mati~na kwiga studenata i evidencija o izdatim diplomama vodi se na srpskom jeziku }irili~nim pismom i jeziku i pismu nacionalnih mawina.

Mati~na kwiga studenata, kwiga promovisanih doktora nauka i po~asnih doktora trajno se ~uvaju.

Sadr`aj obrasca i na~in vo|ewa evidencija propisuje ministar prosvete.

^lan 140.

Na osnovu podataka iz evidencije fakultet, odnosno univerzitet, izdaje javne isprave.

Javne isprave, u smislu ovog zakona, jesu: studentska kwi`ica (indeks), diploma o ste~enom visokom obrazovawu, stru~nom nazivu specijaliste, akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, o nau~nom stepenu doktora nauka i uverewe o savladanom programu stru~nog obrazovawa i usavr{avawa.

Univerzitet, odnosno fakultet izdaje javne isprave na srpskom jeziku }irili~nim pismom.

Kad se nastava na univerzitetu, odnosno fakultetu ostvaruje na jeziku nacionalnih mawina, javne isprave se izdaju na obrascu koji je {tampan dvojezi~no: na srpskom jeziku na }irili~nom pismu i jeziku i pismu nacionalnih mawina.

Sadr`aj obrasca javne isprave propisuje ministar prosvete.

^lan 141.

Diplome o zavr{enim osnovnim, magisatrskim i doktorskim studijama, kao i o ste~enom nau~nom stepenu doktora nauka potpisuju dekan fakulteta i rektor univerziteta, kada diplomu izdaje fakultet koji je u sastavu univerziteta.

Diplome iz stava 1. ovog ~lana overavaju se suvim `igom univerziteta.

Diplome o specijalisti~kim studijama potpisuje dekan fakulteta.

Diplome koje izdaje univerzitet potpisuje rektor univerziteta.

Kada univerzitet organizuje studije zajedno sa stranim univerzitetom ili me|unarodnom organizacijom, diplomu potpisuje rektor univerziteta i ovla{}eno lice te organizacije.

Ministar prosvete, po sprovedenom postupku, ogla{ava ni{tavnom diplomu ako utvrdi da lice nije polo`ilo ispite iz svih nastavnih predmeta utvr|enih nastavnim planom, ili nije polo`ilo ispit na na~in i po postupku utvr|enim ovim zakonom i nastavnim planom fakulteta.

^lan 142.

Fakultet, odnosno univerzitet mo`e poni{titi diplomu o ste~enom akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti ako utvrdi da magistarska teza nije rezultat samostalnog rada.

Fakultet, odnosno univerzitet mo`e poni{titi diplomu o ste~enom nau~nom stepenu doktora nauka ako utvrdi da doktorska disertacija ne predstavqa originalni nau~ni rezultat u odgovaraju}oj nau~noj oblasti.

Na~in poni{tavawa diploma iz st. 1 i 2. ovog ~lana ure|uje se statutom fakulteta, odnosno univerziteta, kada organizuje ove studije.

Ministar prosvete, po sprovedenom postupku, ogla{ava ni{tavnom diplomu o sticawu akademskog naziva magistra nauka, odnosno magistra umetnosti i nau~nog stepena doktora nauka iz razloga utvr|enih u st. 1. i 2. ovog ~lana.

^lan 143.

Univerzitet i wegovi ~lanovi sti~u sredstva za obavqawe delatnosti:

1) iz buxeta Republike, odnosno iz sredstava drugog osniva~a, u skladu sa ugovorom o finansirawu osnovnih i magistarskih studija zakqu~enim izme|u osniva~a i univerziteta, odnosno wegovog ~lana;

2) iz {kolarine za osnovne, poslediplomske i doktorske studije koju pla}aju studenti koji se samofinansiraju;

3) na osnovu ugovora sa korisnicima nau~noistra`iva~kih i umetni~kih projekata;

4) na osnovu stru~nog obrazovawa i usavr{avawa;

5) na osnovu naknada koje pla}aju studenti, u skladu sa zakonom, statutom i odlukom nadle`nog organa univerziteta i wegovih ~lanova;

6) iz kamata i dividendi;

7) na osnovu prihoda od autorskih prava i prava industrijske svojine;

8) na osnovu izdava~ke i informati~ke delatnosti;

9) na osnovu poklona i zave{tawa;

10) iz drugih izvora.

^lan 144.

Osniva~ obezbe|uje sredstva univerzitetu i wegovim ~lanovima za:

1) materijalne tro{kove, amortizaciju i investiciono odr`avawe;

2) zarade zaposlenih, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom;

3) investicije u opremu;

4) obavqawe nau~nog, odnosno umetni~kog rada koji predstavqa pretpostavku za obezbe|ewe kvaliteta univerzitetske nastave;

5) nau~no i stru~no usavr{avawe zaposlenih;

6) posebno podsticawe nau~nonastavnog i umetni~konastavnog podmlatka;

7) usavr{avawe darovitih studenata;

8) me|unarodnu nau~nu, obrazovnu i umetni~ku saradwu;

9) ustanovqavawe i funkcionisawe informacionih sistema;

10) druge namene u skladu sa zakonom.

^lan 145.

Univerzitet, odnosno wegovi ~lanovi i osniva~ zakqu~uju ugovor o obezbe|ivawu sredstava iz ~lana 3, kojim se utvr|uju visina i dinamika priliva sredstava.

Visina sredstava se, na osnovu godi{weg programa rada univerziteta, odnosno wegovih ~lanova, utvr|uje najkasnije do 15. septembra za narednu {kolsku godinu, a ugovor se zakqu~uje do 30. septembra.

Na ugovorne obaveze iz stava 1. ovog ~lana primewuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Visinu {kolarine za osnovne i magistarske studije utvr|uje univerzitet, na predlog ~lana, po prethodno pribavqenom mi{qewu osniva~a.

8. KAZNENE ODREDBE

^lan 146.

Nov~anom kaznom od 1.000 do 5.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fakultet, odnosno univerzitet ako:

1) ostvaruje nastavni plan i program koji nije donet u skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 25-33);

2) primeni statut pre dobijawa saglasnosti (~lan 125. stav 1. ta~ka 4);

3) upi{e studente preko broja utvr|enog za upis (~lan 37);

4) upi{e studenta koji se nije prijavio na konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija (~lan 38);

5) upi{e studenta koji nije polagao kvalifikacioni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti na fakultetu (~lan 39).

Nov~anom kaznom od 100 do 1.000 dinara kazni}e se i odgovorno lice na fakultetu, odnosno univerzitetu za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 147.

Nov~anom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazni}e se za prekr{aj fakultet, odnosno univerzitet ako:

1) primi u radni odnos ili rasporedi nastavnika, odnosno saradnika koji ne ispuwava uslove utvr|ene ovim zakonom ili bez konkursa (~l. 82-92 i ~l. 103);

2) ne objavi konkurs za izbor nastavnika, odnosno saradnika u roku utvr|enom ~lanom 95. ovog zakona;

3) izborno ve}e ne obrazuje komisiju za pripremu izve{taja u roku utvr|enom ~lanom 96. ovog zakona;

4) komisija ne pripremi izve{taj o izboru nastavnika, odnosno saradnika u roku utvr|enom ~lanom 98. stav 1. ovog zakona;

5) ne vodi na propisan na~in, ili neuredno vodi evidenciju (~lan 139).

Nov~anom kaznom od 100 do 1.000 dinara kazni}e se i odgovorno lice na fakultetu, odnosno univerzitetu za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana.

9. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 148.

Univerziteti i fakulteti usaglasi}e svoju organizaciju i op{te akte sa ovim zakonom u roku od {est meseci od dana wegovog stupawa na snagu.

^lan 149.

Konstituisawe organa upravqawa univerziteta i fakulteta i izbor rektora i prorektora, dekana i prodekana u skladu sa ovim zakonom, izvr{i}e se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.

^lan 150.

Nastavnik, odnosno saradnik fakulteta koji je na dan stupawa na snagu ovog zakona bio izabran u nastavno, odnosno saradni~ko zvawe mo`e obavqati te poslove do isteka perioda na koji je izabran.

^lan 151.

Izbori za nastavnike i saradnike za koje je objavqen konkurs do stupawa na snagu ovog zakona, bi}e okon~ani po odredbama Zakona o univerzitetu u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona.

Po isteku roka iz stava 1. ovog ~lana fakultet }e objaviti novi konkurs za izbor nastavnika, odnosno saradnika, pod uslovima i po postupku utvr|enim ovim zakonom.

^lan 152.

Lice koje je do dana stupawa na snagu ovog zakona bilo izabrano u zvawe asistenta - pripravnika mo`e ostati u tom zvawu najdu`e jednu godinu po isteku roka za koje je birano.

Lice koje je do dana stupawa na snagu ovog zakona bilo izabrano u zvawe asistenta mo`e ostati u tom zvawu najdu`e jednu godinu po isteku roka za koje je birano, uz mogu}nost ponovnog izbora u skladu sa odredbama ovog zakona.

^lan 153.

Postupak sticawa istra`iva~kog i nau~nog zvawa zapo~et do stupawa na snagu ovog zakona okon~a}e se po propisma koji su bili na snazi do stupawa na snagu ovog zakona, a najkasnije u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona.

^lan 154.

Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o univerzitetu ("Slu`beni glasnik RS", br.54/92 i "Slu`beni glasnik RS", br.39/93 i br. 44/93, kao i ispr. 53/93, 67/93, 48/94, 24/96).

^lan 155.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".