Za sindrom "žutila", odnosno, "crvenila" vinove loze, odgovorne su fitoplazme. Fitoplazme su obligatni paraziti, koji žive u floemskim sudovima biljke. U prirodnim uslovima, fitoplazme se prenose putem vektora (cikade, psile, štitaste vaši). Kalemljenjem zaražene vioke, fitoplazma se prenosi na sadnice. 

Taksonomska pozicija fitoplazmi još uvek nije jasno odredjena, ali je opšte prihvaćeno da su one najsličnije bakterijama (Bacteria: Tenericutes: Mollicutes: Phytoplasmas). Podeljene su u ukupno 14 grupa i 38 podgrupa (Lee i sar., 2000). Fitoplazme se mogu opisati kao bakterije koje su izgubile ćelijski zid. One poseduju samo tanku membranu, koja ih čini vrlo gipkim i sposobnim da zauzimaju različite oblike, slično balonu napunjenim vodom. Žive isključivo u floemskim sudovima biljke, a prenose se na druge biljke, najčešće insektima, primarno cikadama. Otkrivene su kasnih 60-tih godina i do sada su registrovane na više stotina biljnih vrsta, na kojima većinom izazivaju bolesti žutila, zaostajanje u rastu, abnormalnu proliferaciju delova biljke, kao što su listovi, stabljike, grane (veštičija metla), delova cveta (phyllody),  i na kraju, dovode do postepenog  propadanja biljke. Generalno, fitoplazme nisu strogo specifični patogeni i često su prisutne u različitim biljnim vrstama i familijama.

Na vinovoj lozi na teritoriji Srbije, do sada su potvrdjene fitoplazme koje izazivaju sledeće bolesti:  Flavescence dorée  (16SrV- podgrupa C), Bois Noir (16SrXII - podgrupa A) i  žutilo koštičavog voća (16SrX podgrupa B).  

(klasifikacija prema Lee i sar., 2000)

Karakteristika fitoplazme koja izaziva bolest Flavescence dorée je njeno epidemijsko širenje u zasadima vinove loze zahvaljujući vektoru koji je prenosi, cikadi Scaphoideus titanus. Ona je ujedno najdestruktivnija od svih poznatih fitoplazmi na vinovoj lozi i odgovorna za velike epidemije sa teškim ekonomskim posledicama. Uloga vektora, koji je svojim životnim ciklusom u potpunosti vezan za vinovu lozu, od izuzetnog je značaja za brzo širenje ove bolesti unutar zasada vinove loze i okolne vinograde.

Fitoplazma Bois Noir (crno drvo)  široko je rasprostranjena u vinogradima Srbije. Oboljevaju pojedinačni čokoti, a bolest uglavnom nema epidemijski karakter. Poslednjih godina, medjutim,  registrovan je značajan porast obolelih biljaka vinove loze izazvan ovom fitoplazmom u južnoj i jugoistočnoj Evropi, sa naznakama epidemijskog širenja (Palermo i sar., 2004; Batlle i sar., 2000). Poznati vektori ove fitoplazme, cikade Hyalesthes obsoletus i Reptalus panzeri,  su česte vrste u vinogradima Srbije.

Žutila nastala fitoplazmom 16SrX-B, koja izaziva žutilo koštičavog voća, trenutno nisu od značaja na vinovoj lozi. Ova fitoplazma je dokazana samo na jednom uzorku u mešanoj infekciji sa Stolbur fitoplazmom (Duduk i sar., 2004).

Batlle A.,  Martínez M.A., Laviña, A. 2000.  Occurrence, Distribution and Epidemiology of Grapevine Yellows in Spain.  European Journal of Plant Pathology 106 (9): 811-816.

Lee, I-M, Davis R.E.,Gundersen-Rindal D.E. (2000). Phytoplasma: Phytopathogenic Mollicutes. Annual Review of Microbiology, 54:221-255.

Odsek za štetočine bilja, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu Beograd

Banatska 33, Zemun, tel/fax: 011 2611 762, E-mail: titanus_serbia@hotmail.com