Istraženost fitoplazmi vinove loze u Srbiji

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, u Srbiji je potvrdjeno prisustvo fitoplazme Flavescence dorée (FD) samo na lokalitetima u Župi Aleksandrovac i regionu Niša (Duduk i sar., 2004; Kuzmanović i sar., 2004). Identifikacija novog žarišta u regionu Niša, ukazuje na moguće šire rasprostranjenje ove bolesti u Srbiji. Na osnovu iskustava zemalja koje su suočene sa epidemijama FD, prisutnost vektora ove fitoplazme u vinogradima glavni je pokazatelj preteće epidemije. Na svim obradjenim lokalitetima u toku 2004. godine, gde je registrovano prisustvo Scaphoideus titanus, procenat sistemski izmenjenih biljaka kretao se u intervalu od 10-70%, a u regionu Župa Aleksandrovac i do 100%. Sa druge strane, molekularnim metodama detekcije, FD je za sada potvrdjena samo u Aleksandrovačkoj Župi  i u okolini Niša. Treba imati u vidu da je molekularnim metodama obradjen izuzetno mali broj lokaliteta u Srbiji. . Medjutim, očigledan porast fitoplazmatičnih oboljenja vinove loze širom Srbije, bez obzira na njihovu etiologijiju, pogoršavaju fitosanitarnu situaciju na vinovoj lozi u celini i ukazuju na neophodnost sistematske obrade materijala molekularnim metodama detekcije, odnosno pouzdane identifikacije tipa fitoplazmi koja  izazivaju žutila. Naravno, širenje fitoplazmi je u tesnoj je vezi sa vektorskom ulogom cikada i psila u prenošenju ovih bolesti, a kontrola vektora predstavlja jedinu od glavnih mera u suzbijanju i sprečavanju širenja ovih bolesti.

Simptomatologija fitoplazmatičnih oboljenja na vinovoj lozi praćena je parcijalnom promenom boje lista i pojavom nekroze izmedju glavnih nerava, a u kasnijoj fazi, uočljivim savijanjem lista po obodu prema naličju. Skraćene internodije (razmak izmedju listova na lastaru)  i atipična razgranatost lastara su česti znaci bolesti u kasnijoj fazi. Kod sistemski izmenjenih biljaka, boja listova je varijabilna i zavisi od sorte vinove loze. Inficirani listovi su tamno ljubičaste do svetlo crvene boje kod crnih sorti, a svetlo žuti do zlatno žute boje kod belih sorti. Ovi simptomi se mogu lako prepoznati i pouzdani su znak pogoršane fitosanitanrne situacije u vinogradu.

Fitoplazma FD na "crnoj sorti"

Fitoplazma FD na "beloj sorti"

Na osnovu simptoma nije moguće razlikovati koja fitoplazma izaziva sistemske promene na biljci. Drugim rečima, bez obzira na vrstu fitoplazme koja je uzrok bolesti, simptomi su manje ili više isti. Slični simptomi prisutni su i na čokotima zaraženim leaf-roll virusima (GLRaV), degernerativne bolesti čokota vinove loze koja se prenosi kalemljenjem i vektorima. Analiza uzoraka na prisustvo leaf-roll virusa bila je pozitivna na nekoliko lokaliteta u Srbiji, što dodatno pogoršava fitosanitarnu situaciju kada je u pitanju vinova loza.  U nekoliko navrata, virus GLRaV-3 je potvrdjen u sakupljenim uzorcima sa lokaliteta  u Južnom Banatu, okolini Beograda i Velikoj Drenovi.

Bolest Bois Noir ("crno drvo") vinove loze izaziva fitoplazma iz grupe Stolbur. Ova fitoplazma je široko rasprostranjena u Srbiji i do sada je registrovana na više lokaliteta (Banat, Srem, okolina Beograda, Pomoravlje). Širenje ove bolesti, koje može imati epidemijske razmere u tesnoj je vezi sa vektorima koji je prenose i statusom korovske flore u vinogradima.  Sve nadene bolesti, fitoplazma Flavescence dorée (16SrV-C), Bois Noir fitoplazma (Stolbur 16SrXII-A),  kao i leaf-roll virusi (GLRaV), nalaze se na EPPO A2 karantinskoj listi bolesti vinove loze.

Kao jedini do sada poznati vektor, ujedno i najdestruktivnije fitoplazme vinove loze Flavescence dorée, navodi se  Scaphoideus titanus.  Vektori Stolbur fitoplazme na vinovu lozu su cikade Hyalestes obsoletus i Reptalus panzeri (Palermo i sar., 2004), ali preliminarna istraživanja ukazuju da su i neke druge cikade, koje su inače često prisutne u vinogradima,  mogući prenosioci ove fitoplazme. Vektori virusa GLRaV su štitaste vaši Planococcus ficus, Pseudococcus longispunus, P. affinis (Homoptera: Pseudococcidae) i Pulvinaria vitis (Homoptera: Coccidae), a

Na kraju, treba navesti da je problem fitoplazmi i bolesti koje one uzrokuju u Srbiji praktično neistražen. Istraživaja koja su pokrenuta krajem 2004, predstavljaju početak rešavanja ovog problema. Naravno, teško je objasniti kako je došlo do toga da se prisustvo Flavescence dorée na teritoriji Srbije tako kasno otkrije, imajući u vidu tešku fitosanitarnu situaciju koja traje više od 10 godina u jednom od najpoznatijih vonogorja Srbije, Aleksandrovačkoj Župi!

S. Palermo, M. Elekes, S. Botti, I. Ember, A. Alma, A. Orosz, A. Bertaccini and M. Kölber (2004). Presence of Stolbur phytoplasma in Cixiidae in Hungarian viticulture. Vitis 43 (4), in press.

Odsek za štetočine bilja Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu Beograd

Banatska 33, Zemun, tel/fax: 011 2611 762, E-mail: titanus_serbia@hotmail.com