Vektori fitoplazme na vinovoj lozi

Scaphoideus titanus (Auchenorrhyncha: Cicadellidae) je monofagna vrsta, koja se hrani isključivo na vinovoj lozi. Ova cikada je jedini poznati vektor fitoplazme Flavescence dorée (16SrV-C), a zbog svoje izrazite monofagnosti, utiče na brzo širenje ove fitoplazme unutar zasada vinove loze i na okolne vinograde. S. titanus ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja. Ženka polaže jaja ispod kore dvogodišnjih ili starijih lastara. U severnoj Italiji i Francuskoj, početak piljenja prvih larvi (L1) iz prezimelih jaja registrovan je polovinom maja, a prvi adulti se javljaju početkom jula (Lessio i sar., 2003; EPPO-dsqpFD; Alma, 2002). Preliminarna istraživanja fenologije S. titanus u Srbiji, ukazuju na sličan početak piljenja larvi (polovina maja), dok se prva imaga javljaju u trećoj dekadi juna, što odgovara vremenu od 35-40 dana, neophodnom za razviće larvi do adulta. Imaga su prisutna u prirodi do kraja septembra. Treba očekivati razlike u fenologiji razvoja S. titanus na području Srbije, naročito izmedju populacija na severu zemlje i u južnoj Srbiji. Tokom razvića S. titanus ima pet larvenih stupnjeva. Prva tri stupnja su pretežno sedefasto bele boje, četvrti i peti stupanj imaju smedje šare na ledjnoj strani, sa vidljivim začecima krila. Kod svih larvenih stupnjeva,  na poslednjem trbušnom segmentu uočljiva je jasno ograničena bočna crna pega. Ova pega se najbolje vidi kod prvih larvenih stupnjeva (L1-L3). Odrasli insekti su veličine oko 5 mm. Glava je izrazito trouglasta, prednja krila izdužena i kada su sklopljena, neznatno prelaze kraj trbuha. Na poslednjem trbušnom segmentu se ističu tamno braon čekinje, koje prelaze zadnju ivicu krila.

Svi larveni stupnjevi i imago se hrane na naličju lista vinove loze. Hrane se sisanjem sadržaj floema, pri čemu, ako se hrane na oboleloj biljci, mogu usvojiti fitoplazmu. Period razvića S. titanus od L1 do adulta iznosi 35-40 dana. Period inkubacije patogena (FD) u larvama, pre nego što one postanu infektivne, iznosi tri do četiri nedelje. Shodno tome, sve larve koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama postaju infektivne već na kraju L3 stupnja, a sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života. Praktično, svi larveni stupnjevi stariji od L3 i imaga, koji su se hranili na fitoplazmatičnim biljkama, postaju prenosioci bolesti na zdrave biljke.

Scaphoideus titanus Ball (Auchenorrhyncha: Cicadellidae), vektor fitoplazme Flavescence dorée

Hyalesthes obsoletus Signnoret, 1865 (Auchenorrhyncha: Cixiidae) je polifagna vrsta, poznata kao vektor fitoplazme Stolbur (16SrXII-A) na vinovoj lozi (Darimont i Maixner, 2001; Palermo i sar., 2004). Vrsta je veoma česta na poponcu (Convolvulus arvensis, Convolvulaceae), ali je  prisutna i na koprivi, Ranunculus spp., Senecio spp. i Artemisia spp. Iako retko, imaga se mogu naći i na drugim zeljastim i drvenastim biljkama i voću. Imaga se javljaju od kraja maja do polovine agusta. Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a  prezimljava u stadijumu larve. Veličina adulta varira i kreće se od 3 do 6 mm. Ženke su obično krupnije od mužjaka. Larve žive u zemlji i hrane se na korenu biljke domaćina. U uslovima kada postoji visoka stopa fitoplazmatičnih biljaka domaćina u korovskoj flori vinograda, što je čest slučaj kod poponca ili koprive, infekcija fitoplazmom se dogadja još u larvenom stadijumu, čime se može objasniti visok procenat zaraženih imaga. Iako je Hyalethes obsoletus retko prisutan na vinovoj lozi, njegova uloga u prenošenju Stolbur fitoplazme  je značajna jer naseljava pretežno kserotemna staništa, koja su pogodna za gajenje vinove loze. Sa druge strane, poponac je sigurno jedan od najčešćih i najupornijih korova u vinogradima Srbije. Fitoplazmatične biljke poponca u vinogradima su često nalažene tokom preliminarnih istraživanja 2004. Ova cikada je poznata  kao vektor Stolbur fitoplazme na paradajzu i krompiru (EPPO-RS, 2004).

Hyalesthes obsoletus Sign. (Auchenorrhyncha: Cixiidae) vektor Stolbur fitoplazme

Reptalus panzeri (Löw, 1883) [Auchenorrhyncha: Cixiidae]. U Srbiji veoma česta vrsta. Imago 6 - 9 mm. Kao i kod drugih Cixiidae, prezimljuje larva. Imaga se javljaju od polovine juna do početka avgusta. Ima jednu generaciju godišnje. Kao izrazito polifagna vrsta, kod nas je česta na korovima, usevima, šiblju i drveću (Prunus spp., Rosa spp.). U Madjarskoj, ova vrsta je  identifikovana kao značajan vektor Stolbur fitoplazme na vinovu lozu (Palermo i sar., 2004), uzimajući u obzir njegovu naglašenu polifagnost i relativno često korišćenje vinove loze, kao alternativne biljke za ishranu imaga. Značaj ove cikade u prenošenju Stolbur fitoplazme je u direktnoj korelaciji sa fitosanitarnim statusom korovske flore na kojoj se larve hrane (učestalosti fitoplazme u njima). Obzirom da je vreme rojenja ove cikade kratko (oko 45 dana), imaga koja su bila zaražena fitoplazmom u larvenom stadijumu mogu biti značajan faktor širenja infekcije unutar zasada. Naseljava kserotermana (topla) staništa, pa je česta u vinogradima.

Reptalus panzeri (Löw, 1883)

Reptalus quinquecostatus (Dufour,1833) [Auchenorrhyncha: Cixiidae]. Polifagna vrsta o čijoj se biologiji malo zna. Veoma je slična pethodnoj vrsti R. panzeri. U Srbiji takodje česta vrsta. Naseljava različite tipove staništa, pretežno suva i topla, ali je relativno prisutna i na vlažnijim mestima. U Srbiji česta na usevima, naročito na kukuruzu. Postoji mogućnost da se u okviru ove vrste krije nekoliko zasebnih vrsta (Holzinger i sar., 2003).  Prezimljava u stadijumu larve. Imaga se javljaju kasnije u odnosu na prethodnu vrstu, od  početka jula do početka avgusta. R. quinquecostatus je često prisutan na istim staništima sa R. panzeri, od koje se razlikuje po naglašenim grebenima na pronotumu i u morfologiji genitalne armature mužjaka.

Cixius wagneri China, 1942 [Auchenorrhyncha: Cixiidae]. Ova vrsta je registrovana kao česta u Fruškogorskom vinogorju. Prezimljava u stadijumu larve. Adulti (6-8 mm), nalaze se u prirodi od početka aprila do kraja septembra. Naseljava polu-otvorena staništa. Imaga su polifagna  i nalaze se često na drveću, voću, žbunju i visokim zeljastim biljkama. Česta je u vinogradima (Holzinger i sar., 2003). Uloga ove cikade u prenošenju fitoplazme još uvek nije razjašnjena. U preliminarnim istraživanjima sprovedenim u Srbiji, vrsta je često nalažena na fitoplazmatičnim čokotima vinove loze. Ova vrsta je poznata kao vektor ivične hloroze listova jagode (Danet i sar., 2003).

Cixius wagneri China, 1942

Fieberiella florii (Stäl, 1864) [Auchenorrhyncha: Cicadellidae].  Polifagna vrsta, koja se razvija na drvenastim biljkama. Imago 6 - 8 mm. Prezimljava u stadijumu jaja. Imaga se javljaju od početka juna do kraja oktobra. Česta je na ledinama, duž ivica šumaraka, livadama sa razbacanim žbunovima, a takodje i na ruderalnim staništima, uz reke, u parkovima i vrtovima. Biljke domaćini su vrste iz rodova Rosa i Prunus,  Ligustrum vulgare i Rubus idaeus. Pojedinačni primerci su nadjeni na Quercus, Ulmus, Cytisus, Salix, Syringa, Elaeagnus i dr. (Biedermann i Niedringhaus, 2004). U Srbiji  je relativno česta vrsta na vinovoj lozi, naročito na listovima sa promenjenom bojom usled prisustva fitoplazme. Fieberiella florii je poznata kao vektor fitoplazme iz grupe X-disease (16SrIII-A) na breskvi u Severnoj Americi (Arzone i Alma, 2000) .  Njena uloga u prenošenju fitoplazme u Srbiji je za sada nejasna. Na nekoliko lokaliteta u Srbiji, tokom preliminarnih istraživanja tokom 2004, zabeleženo je masovno prisustvo larvi ove vrste na vinovoj lozi,  što svrstava vinovu lozu u grupu pogodnih biljaka za njen razvoj.

Fieberiella florii (Stäl, 1864)

Alma, A. (2002). Auchenorrhyncha as pests on grapevine. Denisia 4, 176:531-538.

Lessio F., S. Palermo, R. Tedeschi and A. Alma (2003). Presence of grapevine yellows phytoplasmas vectors (Homoptera, Auchenorrhyncha) in Northwestern Italy. 14^th ICVG Conference, Locorotondo 12-17 Sept., 75-76.

Odsek za štetočine bilja, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu Beograd

Banatska 33, Zemun, tel/fax: 011 2611 762, E-mail: titanus_serbia@hotmail.com