Извод из Статута Хемијског факултета којим се регулишу докторске студије:

IV СТУДЕНТИ

Појам студента и врсте студената

Члан 53.

Студент је лице уписано на студијски програм који се изводи на Факултету.

Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета (у даљем тексту: буџетски студент) или студента који се сам финансира (у даљем тексту: самофинансирајући студент).

Својство студента доказује се индексом.

Гостујући студент

Члан 54.

Гостујући студент је студент другог универзитета који уписује делове студијског програма на Факултету.

Својство гостујућег студента траје најдуже једну школску годину, односно два семестра.

Права и обавезе гостујућег студента, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања везана за својство гостујућег студента уређују се уговором.

Похађање наставе и положени испити гостујућег студента доказују се индексом из члана 53. став 3. Статута.

Општим актом Универзитета ближе се уређује начин обезбеђивања мобилности студената.

Студент који остварује део студијског програма на другој високошколској установи

Члан 55.

Студент може остварити део студијског програма на другом универзитету, односно на другој високошколској установи ван састава Универзитета, у складу са уговором између Факултета и те друге високошколске установео боравку о признавању ЕСПБ.

Уколико студент оствари студијски боравак на другом универзитету у периоду који је краћи од једног семестра то доказује исправом о савладаном делу студијског програма (наставних обавеза), на основу чега му могу бити признати делови предиспитних обавеза одговарајућих предмета на матичном Факултету.

Уколико студент оствари део студијског програма у периоду од најмање једног или два семестра то доказује јавном исправом о савладаном делу студијског програма, на основу чега се и признају ЕСПБ у складу са уговором из става 1. овог члана.

Права и обавезе студента из става 1. овог члана, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања у вези с остваривањем дела студијског програма на другој високошколској установи уређују се уговором из става 1. овог члана.

Студент који остварује део студијског програма на другој високошколској установи у саставу Универзитета

Члан 56.

Студент Факултета може остварити део студијског програма на другој високошколској установи у саставу Универзитета, у складу са споразумом високошколских установа.

Део студијског програма који студент из става 1. овог члана остварује на другој високошколској установи Универзитета, може обухватити један или више предмета.

По завршетку дела студијског програма на другој високошколској установи Универзитета, на основу (јавне) исправе о пређеном делу студијског програма, признају се ЕСПБ за успешно положене испите као саставни део или допуна студијског програма који је студент уписао на матичном Факултету.

Критеријуми и услови за преношење ЕСПБ

Члан 57.

Преношење ЕСПБ може се вршити само у оквиру истог степена и врсте студија.

Критеријуми и услови преношења ЕСПБ и одговарајућа провера знања прописују се општим актом Универзитета.

Изузетно од става 1. овог члана, за студенте који учествују у програмима међународне мобилности може се вршити пренос ЕСПБ између различитих студијских програма у оквиру свих степена и врсте студија.

Статус буџетског студента

Члан 58.

Статус буџетског студента има студент:

1. уписан на студије првог, другог односно трећег степена, рангиран на конкурсу за упис као такав, у школској години на коју је уписан по конкурсу;
2. који је у текућој школској години остварио потребан број ЕСПБ који је из уписаног студијског програма, а који је рангиран у оквиру одобреног броја места из буџета. Потребан број ЕСПБ уређен је Законом о високом образовању.

Студенти са инвалидитетом и студенти уписани по афирмативној мери који у текућој школској години остваре 36 ЕСПБ имају право да се у наредној школској години финансирају из буџета.

Рангирање студената из става 1. тачка 2. овог члана обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом Универзитета.

Студент који у последњој години студија има статус студента који се финансира из буџета, задржава право да се финансира из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија.

Студент може бити финансиран из буџета само једанпут на истом степену студија.

Статус самофинансирајућег студента

Члан 59.

Статус самофинансирајућег студента има студент:

1. уписан на студије првог, другог, односно трећег степена, рангиран на конкурсу за упис као такав, у школској години на коју је уписан по конкурсу;
2. који је у текућој школској години оствари потребан број ЕСПБ који је уређен одредбама Закона о високом образовању али није рангиран у оквиру укупног броја буџетских студената;
3. који у текућој школској години није остварио потребан број ЕСПБ који је уређен одредбама Закона о високом образовању.

Број студената који се уписују на студијски програм

Члан 60.

Наставно-научно веће даје предлог Сенату Универзитета о броју студената за наредну школску годину у року који дефинише Универзитет.

Конкурс за упис на студије

Члан 61.

Наставно-научно веће Факултета доставља Сенату Универзитета елементе конкурса за упис на студије најкасније до 31. марта за наредну школску годину.

Конкурс садржи:

1. број студената за сваки студијски програм које организује Факултет;
2. услове за упис;
3. мерила за утврђивање редоследа кандидата;
4. поступак спровођења конкурса;
5. начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед;
6. висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти.

Конкурс спроводи надлежна комисија.

Језик студија

Члан 62.

Студије на Факултету организују се на српском језику.

Факултет може организовати полагање испита и изводити студије, односно поједине делове студија, као и организовати израду и одбрану завршног и специјалистичког рада и докторске дисертације, на језику националне мањине или страном језику, по одлуци Наставно-научног већа.

Факултет може остварити студијски програм на језику националне мањине и страном језику уколико је такав програм акредитован као посебан студијски програм.

Лице се може уписати на студијски програм ако познаје језик на којем се изводи настава.

Студент, уписан на студије из става 2. овог члана, може прелазити у току студија на студијски програм који се изводи на српском језику, након провере знања српског језика.

Провера знања језика из става 5. овог члана врши се на начин који пропише декан.

Страни држављанин

Члан 63.

Страни држављанин може се уписати на студијски програм под истим условима као и домаћи држављанин.

Страни држављанин плаћа школарину, осим ако међународним споразумом није друкчије одређено.

Страни држављанин може се уписати на студије ако је здравствено осигуран.

Врсте степена и обим студија на Факултету

Члан 64.

На Факултету се изводе академске студије, на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања и то:

1. студије првог степена - основне академске студије, које трају 4 године и чијим се завршетком стиче 240 ЕСПБ;
2. интегрисане (основне и мастер) академске студије које трају 5 година и чијим се завршетком стиче 300 ЕСПБ;
3. студије другог степена - мастер академске студије, које трају 1 годину и чијим се завршетком стиче 60 ЕСПБ;
4. студије другог степена - специјалистичке академске студије, које трају 1 годину и чијим се завршетком стиче 60 ЕСПБ;
5. студије трећег степена - докторске академске студије, које трају 3 године и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ.

Услови за упис на докторске академске студије

Члан 68.

У прву годину докторских академских студија може се уписати лице које има:

1. завршене мастер академске студије, односно интегрисане академске студије са најмање 300 ЕСПБ односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању ("Сл. гласник РС", бр. 76/05, 100/07 - аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - аутентично тумачење, 68/15 и 87/16) и општом просечном оценом од најмање 8,00 на основним академским и мастер академским студијама, односно интегрисаним академским студијама или
2. завршене мастер академске студије, односно интегрисане академске студије, са најмање 300 ЕСПБ и општом просечном оценом мањом од 8,00 уколико има остварене научне радове објављене у часописима са листе ресорног министарства пре уписа на докторске студије, у складу са општим актима Факултета.

Лица са звањем магистра наука, могу се уписати на докторске академске студије у одговарајућој области, у складу са општим актом који доноси Сенат.

У студијском програму докторских студија прописују се одговарајуће завршене мастер академске студије, односно интегрисане академске студије, као услов за упис на докторске академске студије.

Ближи услови за упис на докторске академске студије уређују се општим актом Факултета, у складу с општим актом који доноси Сенат Универзитета.

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним академским и мастер академским студијама, резултата на пријемном испиту, уколико се организује, остварених научних резултата, као и других мерила заупис прописаних општим актом Факултета.

Посебни случајеви уписа на студијски програм

Члан 69.

На студијски програм основних академских студија односно интегрисаних академских студија може се без пријемног испита уписати:

1. лице које има стечено високо образовање на академским студијама првог степена, као и лице које је завршило основне студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању "Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07 - аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - аутентично тумачење, 68/15 и 87/16);
2. студент друге високошколске установе који је остварио најмање 60 ЕСПБ бодова на студијском програму академских студија на другој високошколској установи, под условима које прописује Факултет;
3. студент Факултета који је већ уписан на други студијски програм у оквиру истог Факултета, под условима утврђеним студијским програмом, односно на начин и по поступку утврђеним општим актима Факултета;
4. студент коме је престао статус студента у складу са чланом 75. овог Статута.

На студијски програм докторских академских студија може се без пријемног испита уписати лице које је започело докторске студије у истој или сродној научној области на другој високошколској установи, под условима утврђеним студијским програмом, на начин и по поступку утврђеним општим актима Факултета и Универзитета.

Лице из ст. 1. овог члана може се уписати само као самофинансирајући студент и не убраја се у одобрени број студената за одређени студијски програм.

Студент другог универзитета, односно друге самосталне високошколске установе, не може се уписати на Факултет уколико му је до окончања студијског програма на високошколској установи на којој је уписан остало 60 или мање ЕСПБ.

Члан 70.

Лице из члана 69. овог Статута може поднети захтев за упис Факултету у роковима одређеним конкурсом за упис студената који расписује Универзитет.

О поднетом захтеву одлучује декан.

О признавању положених испита одлучује Комисија за признавање испита коју је оформило Наставно-научно веће.

Декан доноси решење о упису на студијски програм које садржи и следеће податке:

• број признатих ЕСПБ;
• дужину трајања студија;
• статус самофинансирајућег студента.

Број признатих ЕСПБ не мора бити исти као и број остварених ЕСПБ на студијском програму.

Дужина трајања студија лица из става 1. овог члана је двоструки број школских година преосталих за реализацију овако уписаног студијског програма, уз могућност продужења рока за завршетак студија на лични захтев у складу са чланом 75. став 3. Статута.

Студирање уз рад

Члан 71.

Студент може студирати уз рад.

Студент који студира уз рад при упису школске године опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 30 ЕСПБ, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 30 ЕСПБ.

Студент који студира уз рад задржава статус студента до истека рока који се одређује у троструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма.

Услови и начин студирања уз рад утврђени су општим актом Универзитета и Факултета.

Права и обавезе студената

Члан 72.

Студент има право:

1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;
2. на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије;
3. на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и Статутом;
4. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;
5. на повластице које произлазе из статуса студента;
6. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;
7. на образовање на језику националне мањине, у складу са Законом и Статутом;
8. на различитост и заштиту од свих облика дискриминације, у складу са општим актом који доноси Сенат;
9. да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе Факултета, односно Универзитета;
10. на поштовање личности, достојанства, части и угледа.

Студент је дужан да:

1. испуњава наставне и предиспитне обавезе;
2. поштује опште акте Универзитета и Факултета;
3. поштује права запослених и других студената на Универзитету и на Факултету;
4. учествује у доношењу одлука у складу са Законом и Статутом.

Студент има право на жалбу Наставно-научном већу Факултета, уколико Факултет прекрши неку од обавеза из става 1. тач. 1- 3) овог члана. У случају повреде других права из овог члана студент се може обратити Деканском колегијуму Факултета.

Мировање права и обавеза студената

Члан 73.

Студенту који је уписан у текућу школску годину се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају:

1. теже болести;
2. упућивања на студентску стручну праксу у трајању од најмање шест месеци;
3. одслужења и дослужења војног рока;
4. неге властитог детета до годину дана живота;
5. посебне неге која траје дуже од дететове прве године живота;
6. одржавања трудноће.

Студенту се може одобрити мировање и у случају немогућности плаћања школарине у трајању од једне школске године и то једном у току студија на истом студијском програму, због недостатка материјалних средстава, у складу са мерилима које утврди Факултет.

Студенткињи која је у поступку биомедицински потпомогнутог оплођења, на њен захтев одобрава се мировање права и обавеза у складу са општим актом Факултета.

Током одобреног мировања, студент не може да полаже испите или остварује предиспитене обавезе и друге обавезе из наставног процеса.

Студент који је био спречен да прати наставу, извршава предиспитне обавезе и да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит, у складу с општим актом Факултета који доноси Наставно-научно веће.

Дисциплинска одговорност студената

Члан 74.

Студент одговара за повреду обавезе која је у време извршења била утврђена општим актом Универзитета.

За тежу повреду обавезе студнету може се изрећи и мера искључења са студија на Факултету.

Дисциплински поступак не може се покренути по истеку три месеца од дана сазнања за повреду обавезе и учиниоца, а најкасније годину дана када је повреда учињена.

Престанак статуса студента

Члан 75.

Статус студента престаје ако студент не заврши студије у року од:

1. две школске године - ако студијски програм траје једну школску годину;
2. шест школских година - ако студијски програм траје три школске године;
3. осам школских година - ако студијски програм траје четири школске године;
4. десет школских година - ако студијски програм траје пет школских година.

У рок из става 1. овог члана не рачуна се време мировања права и обавеза, одобреног студенту у складу са Статутом.

Студенту се на лични захтев, поднет пре истека рока из става 1. овог члана, може продужити рок за завршетак студијадо истека рока у троструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма.

Општим актом Факултета могу се прописати услови за продужење рока за завршетак студија.

Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује декан, решењем са дејством од првог наредног дана по истеку рока из ст. 1. и 3. овог члана.

Статус студента престаје и у случају:

1. завршетка студија;
2. исписивања са студија;
3. неуписивања школске године;
4. изрицања дисциплинске мере искључења са студија.

Студент који студира уз рад, студент са инвалидитетом, студент који је уписан на студије по афирмативној мери и студент који има статус категорисаног врхунског спортисте задржава статус студента до истека рока који се одређује у троструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма.

V СТУДИЈЕ

Школска година

Члан 76.

Факултет организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, почиње за први степен студија 1. октобра, а за други и трећи степен студија најкасније до 15. октобра и траје 12 календарских месеци.

Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

Школска година дели се на зимски и летњи семестар од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и 6 недеља за консултације, припрему испита и испите.

Настава се организује и изводи по семестрима, у складу са планом извођења наставе.

Студијски програм

Члан 77.

Студијски програм је скуп обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија.

На Факултету, у оквиру основних академских и мастер академских студија, реализују се следећи студијски програми:

1. Хемија;
2. Хемија животне средине;
3. Биохемија.

На Факултету, у оквиру интегрисаних академских студија, реализује се студијски програм:

1. Настава хемије.

На Факултету, у оквиру докторских академских студија, реализују се следећи студијски програми:

1. Хемија;
2. Биохемија.

Студијским програмом утврђују се:

1. назив и циљеви студијског програма;
2. врста студија и исход процеса учења у складу са законом који утврђује национални оквир квалификација;
3. академски, односно научни назив;
4. услови за упис на студијски програм;
5. листа обавезних и изборних предмета, с оквирним садржајем;
6. начин извођења студија и потребно време за извођење појединих облика студија;
7. бодовна вредност сваког предмета исказана у ЕСПБ;
8. бодовна вредност завршног рада, односно докторске дисертације исказана у ЕСПБ;
9. предуслови за упис појединих предмета или групе предмета;
10. начин избора предмета из других студијских програма;
11. услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија;
12. друга питања од значаја за извођење студијског програма.

Студијски програм усваја се на начин уређен Статутом Универзитета, у форми коју прописује Сенат, на основу садржаја предвиђеног у ставу 5. овог члана.

Извођење студијског програма може се започети када га усвоји Сенат и добије уверење о акредитацији студијског програма.

Студијски програм изводи се на Факултету и у другим високошколским јединицама.

Факултет може са другом високошколском установом у Републици, односно у иностранству, организовати и изводити студијски програм за стицање заједничке дипломе (joint degree) или двоструке дипломе.

План извођења наставе

Члан 78.

Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат, усваја Наставно-научно веће Факултета.

Планом извођења наставе утврђују се:

1. наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму;
2. места извођења наставе;
3. почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе;
4. облици наставе (предавања, семинари, вежбе, консултације, теренски рад, провера знања и др);
5. начин полагања испита, испитни рокови и мерила испитивања;
6. попис литературе за студије и полагање испита;
7. извођење дела наставе на страном језику;
8. остале важне чињенице за уредно извођење наставе.

Препоручена литература за поједини испит мора бити усклађена с обимом студијског програма, на начин утврђен студијским програмом.

План извођења наставе се објављује пре почетка наставе у семестру и доступан је јавности.

План извођења наставе обавезно се објављује на интернет страницама Факултета.

У оправданим разлозима промена плана извођења наставе може се обавити и током школске године.

Промена плана извођења наставе објављује се на начин прописан у ст. 4. и 5. овог члана.

Ангажовање студената у току школске године

Члан 79.

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ.

Збир од 60 ЕСПБ одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године.

Укупно ангажовање студента састоји се од:

1. активне наставе (предавања, семинари, вежбе, консултације, теренски рад, провера знања, менторска настава, презентације и др);
2. самосталног рада;
3. колоквијума;
4. испита;
5. израде завршног рада и докторске дисертације;
6. добровољног рада у локалној заједници, организованог или признатог од стране Факултета или Универзитета, односно на пројектима од значаја за локалну заједницу (хуманитарна активност, подршка хендикепираним лицима и сл);
7. других облика ангажовања, у складу с општим актом Факултета (стручна пракса, студентска пракса и сл).

Услови, начин организовања и вредновање добровољног рада из става 3. тачка 6. овог члана уређују сеопштим актом Факултета који доноси Наставно-научно веће.

Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи од 900.

Изузетно, укупан број часова активне наставе може бити већи од максимума из става 5. овог члана када је студијским програмом предвиђен повећан број часова практичне и теренске наставе.

Оцењивање

Члан 80.

Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима, а оцена се утврђује на завршном испиту.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити 100 поена.

Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту.

Од укупног броја поена, најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе).

Успех студента на испиту изражава се оценама од 5 до 10, према следећој скали:

• од 91 до 100 поена оцена 10 - одличан;
• од 81 до 90 поена оцена 9 - изузетно добар;
• од 71 до 80 поена оцена 8 - врло добар;
• од 61 до 70 поена оцена 7 - добар;
• од 51 до 60 поена оцена 6 - довољан;
• оцена 5 - није положио.

Факултет је дужан да води трајну евиденцију о положеним испитима.

У евиденцију и индекс студента уносе се прелазне оцене, а оцена 5 (није положио) уписује се само у записник о полагању испита.

Ближи услови оцењивања утврђују се општим актом Факултета који доноси Наставно-научно веће.

Испитни рокови и начин полагања испита

Члан 81.

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години на једном од језика на којима се настава изводила.

Факултет организује шест испитних рокова током школске године. Испити из двосеместралних предмета могу се полагати шест пута по окончању наставе из тих предмета током школске године у оквиру које се предмет држи.

Календар испита објављује се најкасније почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе.

На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе, у складу са Статутом.

Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, практично или комбинацијом наведеног.

Испити су јавни и студент има право, ако полаже усмено, да захтева присуство јавности.

Начин полагања испита, време и распоред њиховог одржавања, одлагање испита, одустајање од испита, начин вођења евиденције, као и друга питања у вези са полагањем испита и оцењивањем на испиту ближе се уређују општим актом Факултета који доноси Наставно-научно веће.

Студент са инвалидитетом има право да полаже испит на месту и на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са општим актом Факултета.

Последице неположеног испита

Члан 82.

После три неуспела полагања истог испита студент може тражити да полаже испит пред комисијом.

Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наставе тог предмета у наредној школској години уписује исти предмет.

Студент који не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.

Приговор на оцену

Члан 83.

Студент има право приговора на оцену добијену на испиту, ако сматра да испит није обављен у складу са Законом и Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту.

Правила студија

Члан 84.

При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслов по студијском програму.

Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ, осим ако му до краја студијског програма није остало мање од 60 ЕСПБ.

Студент који се сам финансира опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ, осим ако му до краја студијског програма није остало мање од 37 ЕСПБ.

Студент уз рад опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 30 ЕСПБ осим ако му до краја студијског програма није остало мање од 30 ЕСПБ.

Правила студија ближе се уређују општим актом Факултета који доноси Наставно-научно веће.

Завршни рад и дисертација

Члан 85.

Основне академске студије студијских програма Хемија, Биохемија и Хемија животне средине завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза и израдом завршног рада и његовом јавном одбраном, у складу са студијским програмом.

Интегрисане академске студије студијског програма Настава хемије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза и израдом завршног рада и његовом јавном одбраном, у складу са студијским програмом.

Мастер академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, израдом завршног рада и његовом јавном одбраном, у складу са студијским програмом.

Докторске академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита, испуњавањем осталих студијских обавеза, израдом и јавном одбраном докторске дисертације.

Број бодова којим се исказује завршни рад, односно докторска дисертација, улази у укупан број бодова потребних за завршетак студија.

Општим актом Факултета који доноси Наставно-научно веће ближе се уређује полагање завршног испита.

Поступак припреме и услови за одбрану докторске дисертације уређују се општим актом Универзитета, односно Факултета.

Индивидуализација студија и посебне потребе студената

Члан 86.

Факултет је дужан да студенте са посебним потребама равноправно укључи у све наставно-научне процесе на Факултету.

Начини остваривања права на високо образовање без обзира на постојање сензорног или моторног хендикепа, у складу са законом, утврђују се општим актом Факултета.

Стручни, академски и научни називи

Члан 87.

Завршетком студија студент стиче одговарајући стручни, академски, односно научни назив.

Лице које заврши основне академске студије у обиму од најмање 240 ЕСПБ, односно у трајању од најмање четири године стиче стручни назив:

1. дипломирани хемичар;
2. дипломирани биохемичар.

Лице који заврши интегрисане академске студије остваривши 300 ЕСПБ стиче академски назив мастер професор хемије.

Лице које заврши мастер академске студије стиче академски назив:

• мастер хемичар;
• мастер биохемичар.

Лице које заврши докторске академске студије стиче научни назив:

• доктор наука - хемијске науке;
• доктор наука - биохемијске науке.

Листу звања из одговарајућих области и скраћенице стручних, академских и научних назива утврђује Национални савет, на предлог Конференције универзитета.

Стечени стручни, академски и научни називи

Члан 88.

Стручни, академски, односно научни назив који је стечен према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07 - аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - аутентично тумачење, 68/15 и 87/16), у погледу права која из њега произлазе, изједначен је са одговарајућим називом у складу са чланом 127. тог закона.

Исправе о завршеним студијама

Члан 89.

Универзитет издаје диплому студенту који је завршио студије, којом се потврђује завршетак студија.

Уз диплому се издаје и додатак дипломи.

На захтев студента, Универзитет издаје јавну исправу о савладаном делу студијског програма, која садржи податке о нивоу, природи и садржају студија, као и о постигнутим резултатима.

Сенат ближе уређује садржај и облик уверења из става 3 овог члана.

Диплома, додатак дипломи и јавна исрпава о савладаном делу студијског програма јесу јавне исправе.

Диплому и додатак дипломи потписују ректор и декан Факултета.

Уколико Факултет реализује заједничке студије са другим високошколским установама издаје се заједничка диплома и додатак дипломи, које потписују ректор и овлашћена лица високошколских установа које реализују студијски програм за стицање заједничке дипломе.

На захтев студента диплома и додатак дипломи могу се издати и на енглеском језику.

Промоција

Члан 90.

Промоција је свечани чин:

1. уручења дипломе о завршеним студијама првог и другог степена;
2. проглашења за доктора наука лица које испуни услове утврђене Законом и одбрани докторску дисертацију;
3. додељивања почасног доктората лицу, у складу са одредбама Статута Универзитета.

Промоцију из става 1. тачка 1. овог члана врши декан.

Промоцију из става 1. тач. 2-3. овог члана врши ректор, односно проректор кога ректор овласти, на Универзитету.

Промоција из става 1. овог члана ближе се уређује општим актом Факултета, односно Универзитета.