Za širenje fitoplazme Flavescence dorée (FD) u zasadima vinove loze odgovorna je cikada Scaphoideus titanus, kao jedini poznati vektor ove bolesti. Do pojave fitoplazme FD i njenog vektora u regionima udaljenih od žarišta, dolazi prometom zaraženog sadnog materijala. Prisustvo biljaka vinove loze koje u sebi nose fitoplazmu, kao i vektora koji širi zarazu unutar zasada, predstavljaju osnovu epidemiologije ove bolesti. U područjima gde je FD prisutna, dinamika širenja bolesti vektorom iznosi 5-10 km u toku jedne godine (EPPO-dsqpFD). Širenje fitoplazme i vektora je od posebnog značaja u našim uslovima,  obzirom na brojne ekstenzivne zasade vinove loze u Srbiji.

 Sve evropske zemlje koje su bile pogodjene epidemijom FD donele su rigorozne propise, koji se pre svega odnose na mere obaveznog suzbijanja cikade S. titanus i krčenja fitoplazmatičnih čokota. Praćenje i suzbijanje vektora predstavlja glavnu meru zaštite i prevencije, jer kao vrsta koja je svojom biologijom  u potpunosti vezana za vinovu lozu (monofagna vrsta), dovodi do velikih epidemija unutar zasada, sa teškim ekonomskim posledicama. Epidemiološka situacija se komplikuje činjenicom da se simptomi bolesti ispoljavaju 1-2 godine posle inicijalne infekcije biljaka. Zbog toga, rezultate sprovedenih mera zaštite i prevencije, u fitosanitarnom smislu, moguće je sagledati tek u trećoj godini od početka primene mera. Konvencionalne mere suzbijanja podrazumevaju pre svega: sanitarni pregled zasada, eliminaciju zaraženih čokota (u nekim slučajevima odstranjivanje delova biljke sa lokalizovanim simptomima), uništavanje prirodnih rezervoara fitoplazme, praćenje i kontrola vektora.

Na osnovu iskustava drugih zemalja, koje imaju probleme sa žutilima vinove loze i mera zaštite koje su te države sprovele, kao i pozitivnih rezultata u suzbijanju FD na njihovoj teritoriji, predložene su  mere zaštite i prevencije u cilju sprečavanja i širenja vektora fitoplazme FD u zasadima vinove loze u Srbiji. Ova problematika je posebnom instrukcijom obradjena od strane Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije. U područjima gde je prisustvo FD potvrdjeno molekularnim metodama dijagnostike  (tzv. žarišta), mere zaštite i prevencije podrazumevaju: 

1. Krčenje i spaljivanje zaraženih čokota na kraju vegetacije vinove loze.
2. Praćenje pojave simptoma bolesti u toku vegetacije i eliminacija sumnjivih čokota.
3. Praćenje pojave Scaphoideus titanus i ostalih potencijalnih vektora fitoplazmi.
4. Sprovesti akciju uništavanja “divlje loze” u neposrednom i širem okruženju zasada vinove loze, pre predvidjenih hemijskih tretmana.
5. Sprovesti akciju uništavanja napuštenih loznih zasada u neposrednom i širem okruženju proizvodnih ili matičnih vinograda. 
6. Suzbijanje larvi S. titanus kontaktnim insekticidima kroz dva tretmana, u razmaku od deset dana, u drugoj polovini juna u svim vinogradima gde je vektor S. titanus prisutan. U matičnim zasadima, kao i u toku proizvodnje sadnog materiala, broj tretiranja mora biti veći (suzbijanje imaga cikade po utvrđivanju njihovog prisustva, kroz tri tretmana kontaktnim insekticidima u razmacima  od 10 dana).
7. Redovni pregledi matičnih zasada loznih podloga i umatičenih sorti na prisustvo fitoplazmatičnih biljaka i vektora.
8. Pregledi matičnih zasada loznih podloga i umatičenih sorti na prisustvo Scaphoideus titanus i detekcije fitoplazme PCR metodom u njima.
9. Pregled loznih kalemova PCR metodom na prisutvo fitoplazmatičnih obolenja.
10. Pregled loznih kalemova na prisustvo jaja Scaphoideus titanus.

           Sve navedene mere zaštite i prevencije od fitoplazmatičnih bolesti vinove loze treba izvršiti istovremeno. Mere pod tačkama 1-6 treba da izvrše svi vlasnici vinograda i matičnih zasada, a za mere pod tačkama 7-10, Uprava za zaštitu bilja će odrediti neposredne izvršioce.

Na osnovu fenologije S. titanus u Srbiji, na ugroženim podučjima, gde se može očekivati prisustvo FD, hemijske tretmane treba obaviti u periodu od 10. do 20. juna, kada je S. titanus većinom u larvenim stupnjevima (L2-L5). Predloženi periodi tretmana se poklapaju  sa pojavom cikade Hyalesthes obsoletus, vektora Stolbur fitoplazme, čime je pokriveno suzbijanje vektora dve najčešće fitoplazme prisutne u vinogradima Srbije. Poslednjih godina, Stolbur fitoplazma se progresivno širi u vinogradima zemalja južne i jugoistočne Evrope, sa pretećim atributima epidemije (Batlle i sar., 2000; Palermo i sar., 2004). U zavisnosti od vremenskih i temperaturnih prilika, izbor vremena tretiranja može se pomerati, pri čemu treba imati u vidu sledeće: 

• Larveni stupnjevi S. titanus su slabo pokretljivi i ne napuštaju biljku domaćina.
• Larveni stupnjevi S. titanus su osetljiviji na insekticide.
• Predvidjeni tretmani suzbijanja larvi, sprečavaju pojavu inficiranih imaga (krilate forme) unutar fitoplazmatičnog zasada vinove loze, kao i njihovo širenje na susedne biljke i vinograde.
• Perzistentnost preporučenih preparata iznosi 10-15 dana, čime su biljke zaštićene insekticidima preko 25 dana u periodu masovne pojave larvi Scaphoideus titanus, pri čemu postoji objektivna pokrivenost insekticidom, čak i za kasnije ispiljene L1 larve.
• Suzbijanje S. titanus u stadijumu adulta (krilata forma) može izazvati efekat "indukovane disperzije", odnosno njihovo bekstvo iz vinograda koji se hemijski tretira.
• Hemijski tretmani u drugoj polovini juna, pored eliminacije vektora FD Scaphoideus titanus, može uticati na smanjenje populacije vektora Stolbur fitoplazme cikada Hyalesthes obsoletus i Reptalus panzeri.
• Obzirom na tehniku primene insekticida u ekstenzivnim zasadima (ledjne prskalice), suzbijanje larvenih stupnjeva S. titanus može dati zadovoljovajuće rezultate.

 U tabeli su navedeni kontaktni insekticidi, koji su dali dobre rezultate u suzbijanju vektora FD u našim preliminarnim ogledima. Pored navedenih insekticida, u zemljama EU se preporučuju i drugi preparati za suzbijanje vektora. U regionima gde je registrovano prisustvo cikade S. titanus, dva tretiranja u toku druge polovine juna su dovoljna, dok u regionima koji su proglašeni žarištima FD, neophodno je izvršiti i treće tretiranje, 10-15 dana posle drugog. Za suzbijanje jaja cikade u zemljama EU, do sada su korišćeni insekticidi na bazi oleopreparata. Ova metoda se može preporučiti u cilju smanjenja populacije cikada.

Treba imati u vidu da je planom i programom istraživanja u 2005. i 2006. godini, predvidjeno sveobuhvatno istraživanje bioekologije S. titanus na teriroriji Srbije, kao i primena adekvatnih mera suzbijanja hemijskim sredstvima, pri čemu će biti uključena i alternativna sredstva, pre svega biološka. Rezultati ovih istraživanja će pojasniti problematiku u vezi izbora vremena tretmana, broja tretmana, pogodnih insekticida, njihove efikasnosti i propratnih pojava. Suzbijanje vektora u stadijumu larve čini se u ovom trenutku najprihvatljivije rešenje, naročito u uslovima kada nije poznat status fitoplazmatičnih biljaka na brojnim lokalitetima gde je potvrdjeno prisustvo vektora. Naravno, broj tretmana može biti veći u ugroženim oblastima, matičnim zasadima i u  proizvodnji sadnog materijala.  

U eksperimentalnim uslovima dokazano je da S. titanus može biti uspešan prenosilac fitoplazme hrizanteme (CY fitoplazma 16SrI-B), sa inficiranih hrizantema na vinovu lozu (Alma i sar., 2001). Pored toga, FD je uspešno preneta putem ovog vektora sa vinove loze na detelinu, a takodje i povratna infekcija, sa deteline na vinovu lozu (Alma i sar., 1993). FD fitoplazma je  nedavno po prvi put potvrdjena i na Clematis vitalba u Italiji (Angelini i sar., 2004). Clematis vitalba je srodna vinovoj lozi i česta vrsta u našim vinogradarskim regionima, tako da može predstavljati potencijalni prirodni rezervoar ove fitoplazme. Tokom sprovedenih istraživanja, na nekoliko lokaliteta utvrdjeno je prisustvo sistemskih promena na Clematis vitalba u Srbiji, sa simptomima koji ukazuju na fitoplazmatičho oboljenje. Uzorci ovih biljaka biće ispitani na prisustvo fitoplazme molekularnim metodama, a rezultati mogu biti veoma značajni zbog identifikacije FD u autohtonoj flori. Slučajno unošenje fitoplazme FD iz autohtonih izvora u vinograde, putem polifagnih cikada, može poprimiti dramatične razmere, ako su u njima prisutne monofagne cikade, kao npr. S. titanus ili polifagni vektori (Cixiidae spp.), koji mogu koristiti vinovu lozu kao alternativnog domaćina. U tom slučaju, monofagna cikada postaje odgovorna za dalje prenošenje patogena sa inficiranih na zdrave biljke vinove loze. Najnovija istraživanja porasta fitoplazmatičnih bolesti u vinogradima Madjarske (Palermo i sar., 2004) ukazala su da je pored poponca (Convolvulus arvensis), glavni izvor Stolbur fitoplazme kopriva (Urtica dioica) i neke biljke iz familije Solanaceae. Zbog toga, pored sprovodjenja predloženih mera zaštite, u i oko vinograda, preporučuje se suzbijanje korova i samoniklih biljaka vinove loze, kao potencijalnih rezervoara fitoplazmi.

Alma A., A. Arzone and D. Bosco (1993). Grapevine MLO transmission by insects. Extended abstract 11th Meeting ICVG. Montreux. Switzerland. 6-9 September, 1993 (Federal Agricultural Research Station of Changins. Nzon. Switzerland), 84-85.

Alma A., S. Palermo, G. Boccardo and M. Conti (2001). Transission of Chrysanthemum yellows, a subgroup 16SrI-B phytoplasma, to grapevine by four leafhopper species. Journal of Plant Pathology, 83 (3):181-187.

Angelini A., F. Squizzato, G. Lucchetta and M. Borgo (2004). Detection of a Phytoplasma Associated with Grapevine Flavescence dorée in Clematis vitalba. European Journal of Plant Pathology, 110 (2): 193-201.

EPPO-dsqp: http://www.eppo.org/QUARANTINE/bacteria/Flavescence_doree/PHYP64_ds.pdf

Palermo S., M. Elekes, S. Botti, I. Ember, A. Alma, A. Orosz, A. Bertaccini, M. Kölbe (2004). Presence of Stolbur phytoplasma in Cixiidae in Hungarian vineyards. Vitis, 43(4): 201-204.

Odsek za štetočine bilja, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu Beograd

Banatska 33, Zemun, tel/fax: 011 2611 762, E-mail: titanus_serbia@hotmail.com