Vitamini neophodni za normalan rast i razvoj čoveka

VITAMIN A

Biohemijska i biološka uloga

Veliki značaj za ljudski organizam ima β-karoten, koji je ujedno i najrasprostranjeniji karoten u prirodi. β-karoten je jedan neobičan tip lipidnih ("masnih") antioksidanata. On može da dopuni antioksdativne osobine vitamina E koji je delotvoran pri velikim koncentracijama kiseonika, a β-karoten je efikasan pri niskim koncentracijama kiseonika.

Karoteni nemaju nikakvu značajnu aktivnost vitamina A, već se samo pretvaraju u ovaj vitamin enzimskim reakcijama u sluzokoži probavnog trakta i u jetri.

Apsorpcija vitamina A u tankom crevu vrši se pomoću žučnih kiselina. Pri upotrebi β-karotena, u sluzavoj opni creva i u jetri, karoten se delimično pretvara u A vitamin.

Glavni depo vitamina A u organizmu čoveka i životinja je jetra. U jetri odraslog čoveka može da se nalazi više od 300 mikrograma ovog vitamina. Naročito mnogo vitamina A se sakuplja u jetri riba i sisara, koji se nalaze u hladnim vodama Arktika

Vitamin A se delimično izdvaja mokraćom u neizmenjenom stanju (od 0,6 do 1,0 miligrama dnevno).

Uloga vitamina A:
  • normalan rast i zdravlje,
  • vid (pre svega noćni vid),
    Intenzivna ispitivanja vitamina A omogućila su, da se utvrdi njegova uloga u procesu vida. U štapićima mrežnjače nalazi se vidni pigment rodopsin. Ove ćelije reaguju na svetlosne signale malog inteziteta, ali nisu osetljive na svetlost. Aktivan sastojak u procesu vida je oksidovan oblik retinola - retinal ili aldehid vitamina A - vezan sa proteinom opsinom dajući rodopsin koji deluje protiv noćnog slepila i slabog vida.
  • reprodukciju,
  • sekreciju sluzi,
  • održavanje diferenciranog epitela,
  • razvoj ćelija,
  • porast imuniteta (i time utiče na skraćivanje bolesti),
  • antioksidativna uloga
    Izgleda i da β-karoten ima ulogu i kao antioksidans, a samim tim smanjuje mogućnost obolevanja od raznih kancera. Uočeno je naime, da je kod ljudi, koji duži vremenski period unose nedovoljne količine vitamina A mogućnost obolevanja od raka pluća znatno veća, nego kod osoba koje unose ovaj vitamin u dovoljnim količinama. Ovo je još posebno izraženo kod pušača (koji nedovoljno unose vitamin A). Razne studije su pokazale, da se ovo ne odnosi samo na rak pluća, već i na rak grla, bešike, stomaka, debelog creva i prostate.