JOD

Nedostatak / toksičnost

Nedostatak

Nedostatak joda u organizmu dovodi do niza različitih poremećaja kao što su hipotiroidizam, gušavost i kretenizam. Ukoliko se u organizam dnevno unosi manje od 50 µg dolazi do nedostatka joda.

Kada se skladišta joda u organizmu isprazne tiroidna žlezda koja se nalazi u vratu dolazi pod uticaj hipofize, pri čemu se povećava njena aktivnost i počinje da se uvećava. Ovaj otok se naziva gušavost. Drugi simptomi hipotiroidizma uključuju zamor, apatiju, dremljivost, ostetljivost na hladnoću, letargiju, mišićnu slabost, uvećavanje telesne mase i koža postaje grublja. Mlade osobe koje žive na područjima gde je pristan nedostatak joda su izloženi riziku od pojave gušavosti.

Nedostatak joda je značajan svetski problem ali je relativno redak u industrijskim zemljama zbog jodiranja soli koja se koristi u prehrani. Osobe koje u organizam unose previše hrane koja sprečava iskoristljivost joda oboljevaju od gušavosti. Ova hrana uključuje sirovi kupus, kelj, repa, kikiriki, soja, karfijol. Neki lekovi, kao što su disulfiram, tiouracil, tiourea i sulfonamid takođe mogu inhibirati tiroidnu žlezdu i dovode do nedostatka joda u organizmu.

Smanjenje količine soli koja se unosi u organizam u kombinaciji sa većim unosom industrijski pripremane hrane gde se koristi mala količina jodirani soli može takođe dovesti do nedovoljne količine joda u organizmu.

Hormoni štitne žlezde potrebni su i tokom trudnoće zbog normalnog nervnog razvoja ploda. Ukoliko se kod žena u trudnoći javi nedostatak joda povećava se rizik od pobačaja i mrtvo rođenog deteta. Ukoliko se odojče ipak rodi u terminu može doći do nepovratne mentalne retardacije. Ovo je poznato kao (kretenizam) i glavni je razlog preventivnih mera u područjima sa niskim sadržajem joda.

Ukoliko je kod deteta prisutan umeren nedostatak joda onda se javljaju slabije umne sposobnosti i slaba motivacija. Fetus u razvoju, novorođenče i mala deca su najosetljiviji na ishranu u kojoj nema dovoljno joda i zato tretman pre začeća ili u ranoj fazi trudnoće je esencijalan za zaštitu od nepovratnih oštećenja. Majčino mleko sadrži više joda od adaptiranog mleka i stoga ukoliko se dete rodi pre vremena i hrani adaptiranim mlekom izloženo je većem riziku od nedostatka joda.

Nedostatak joda igra važnu ulogu i u fibrocističnom oboljenju dojke. Hipotiroidizam i nedostatak joda povećavaju rizik od dobijanja kancera dojke.

Toksičnost

Simptomi akutnog trovanja resorbovanog joda (pre nego jodida) nastaju zbog njegovog korozivnog efekta na gastrointestinalni trakt i uključuju povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Drugi simptomi mogu biti i metalni ukus u ustima, bolovi u zubima, desnima i usnama kao i teške glavobolje. Na kraju i bubrezi prestaju da proizvode urin. Letalna doza joda je 2-3 grama. Ukoliko se uoče simptomi viška joda neophodno ih je tretirati sa velikim količinama mleka, rastvorom skroba i 1%-im rastvorom kalijum-tiosulfata.

Toksičnie efekti jodida (za razliku od joda) su retki i mogu da izazovu smanjenje sekrecije tiroidnog hormona, akne, i upalu pljuvačnih žlezda pri količinama od preko 1500 µg. Dnevni unos joda ne bi trebalo da bude iznad 1000 µg dnevno. Toksični efekti mogu nastati od visokih unosa koji se mogu javiti pri medicinskim tretmanima. Pacijenti mogu postati preosetljivi pri dužem unosu.