Проф. др Мирослав Врвић - in memoriam

Напустио нас је редовни професор у пензији др Мирослав М. Врвић. Проф. Врвић је био свеобухватан хемичар коме су све области хемије биле блиске. Изузетан аналитичар од младости, сјајан органски хемичар по образовању и један од најбољих биотехнолога кога су наши простори имали. Пленио је својим продорним умом, напредним и визионарским размишљањима, моћним логичким закључивањима и енциклопедијским знањем из бројних научних области. Неуморним праћењем публикација из различитих области знао је шта ће бити актуелно за годину, пет или десет. У свако слово је знао своје научне радове и изводе са скупова и своје сараднике запањивао реченицом да им се тражени податак налази у тој књизи, на тој страни, у том пасусу. И никад није погрешио, сем можда боје књиге.

Проф. Врвић је био један од најплодотворнијих универзитетских наставника са близу сто педесет радова, ментор на више од сто дипломских и завршних радова, више десетина магистарских и мастер радова, а двадесет шесторо људи ће заувек имати привилегију да каже да их је Врва водио сигурном руком кроз израду докторских дисертација. Био је наставник који је инспирисао своје сараднике и студенте на свим нивоима студија да улажу у себе што више.

Проф. Врвића је кроз цео живот водила премиса великог Луја Пастера да је наука без примене као дрво јабуке без плода. Стога су његова истраживања из области за живот важних микроелемената резултовала патентима и бројним индустријским производима (Oligogal Se, Dijabet Cr, Errferin, ProImmuno Duo...). Паралелно са интересовањем за људско здравље, развијао је области биогеотехнологије и поставио основе биохидрометалургије и биоремедијације на нашим просторима. Као резултат истраживања, преданог рада и ентузијазма стварао је компаније, које су са успехом, употребом микроорганизама, решавале бројне изазове које је загађење животне средине ставило пред нас.

Као даровити говорник проф. Врвић је доминирао на пословним састанцима и моћним знањем уз смирени баритон лако је долазио до жељених циљева. Врвине радне навике су биле запањујуће и омогућиле су му двоструки живот. Један преко дана и други након рановечерњег одмора који би уз кафу почињао око 22 часа и трајао до свитања. Није било неуобичајено да преписке почну у поноћ и трају до 2, 3 или 4 ујутро.

Племенитост овог великог човека су знали не само његова породица, већ и сви сарадници који су имали привилегију да део живота проведу у његовој близини. Подршка коју је давао у важним животним ситуацијама превазилазила је пословне односе и имала топлину и брижност родитељског приступа. Поштован од савременика, уважаван од међународних колега, цењен од познаваоца његовог рада, обожаван од пријатеља и сарадника, проф. Врвић је волео живот, своју породицу, волео је и дубоко разумео хемију и радовао се сваком публикованом раду, сваком успешном експерименту, новим резултатима, сваком "новом детету" у лабораторији. Живео је живот пуним плућима, брзо и без задршке. Наш Врва је тако и отишао, брзо и без задршке. Остаће заувек осећај код свих који су му били блиски да је отишао не само изванредни професор и успешни пословни човек већ Учитељ живота, кога смо волели и поштовали.

Слава и велико хвала професору Врвићу на свакој речи, сваком погледу, свакој подршци.