Саопштење Универзитета у Београду поводом најављених законодавних, организационих и системских промена у области високог образовања

Поводом најављених законодавних, организационих и системских промена у области високог образовања, Универзитет у Београду изражава дубоку забринутост и инсистира да се пре њихове евентуалне имплементације спроведе најшира стручна и јавна расправа, како би се избегле далекосежне негативне последице по домаће високошколске установе али и друштво у целини.

Прво, сматрамо да Предлог закона о допуни Закона о високом образовању садржи суштинске недостатке који га чине неприхватљивим. Разлози на којима почива предложена допуна нису легитимни и сврсисходни и не могу се оправдати са становишта интереса и вредности образовног система наше државе.

Увођењем члана 52а Закона страни универзитети се недвосмислено привилегују потписивањем споразума и добијањем дозволе за рад од стране Министарства просвете без поступка акредитације. На тај начин се девалвира не само рад Националног тела за акредитацију и обезбеђивање квалитета у високом образовању, већ се и сви универзитети у Србији (и државни и приватни) доводе у изразито неравноправан положај. Не треба сметнути с ума да су трошкови акредитације веома високи, тако да сваки циклус акредитације представља тежак удар на буџете факултета.

Најављено субвенционисање страних универзитета – ослобађање процеса акредитације у Србији, као и субвенционисање студената, насупрот дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање, примери су дискриминаторног поступања којим се доводи у питање уставност предложених допуна, али је и потенцијални генератор класних и социјалних неједнакости у друштву.

У образложењу Предлога измене Закона се наводи да је разлог за доношење интересовање престижних светских универзитета да отворе испоставе у Србији. Универзитет у Београду поставља питање који је критеријум престижности, ако се има у виду да се два српска универзитета (Универзитет у Београду и Универзитет у Новом Саду) налазе у првих 2% до 3% на Шангајској листи. Поред тога, у појединим научним областима високо се рангирају и Универзитет у Нишу и Универзитет у Крагујевцу. Да ли то значи да ће универзитети који долазе у Србију бити боље рангирани од наших универзитета?

Коначно, наглашавамо да је Предлог ушао у скупштинску процедуру на нетранспарентан начин, уз заобилажење Радне групе за израду измена и допуна Закона о високом образовању, и то у току њеног озбиљног рада на новелирању овог системског закона. Стога, о допуни која суштински тангира читав систем високог образовања нису имали прилике да се претходно изјасне Радна група, Конференција универзитета Србије и остали чланови академске заједнице, што сматрамо неприхватљивим.

На основу наведених аргумената, сматрамо да предложена допуна Закона о високом образовању треба да се повуче из скупштинске процедуре, јер би се њеним усвајањем и применом урушили темељи националног система високог образовања. Овим изражавамо и спремност да кроз Радну групу учествујемо у преобликовању предложене одредбе у циљу отклањања наведених суштинских недостатака. Универзитет у Београду није против конкуренције, већ против неједнаких услова и неоправданог привилеговања страних универзитета на уштрб институција од националног и историјског значаја.

Друго, подсећамо на низ проблема у финансирању државних високошколских установа, почев од материјалних трошкова које држава, током претходних година, исплаћује факултетима у износу који, по правилу, не прелази једну четвртину укупних трошкова, што је далеко испод њеног прописаног сразмерног учешћа, чињенице да многи факултети раде у неадекватним објектима и са дотрајалом опремом, те да су принуђени да из сопствених прихода улажу у развој науке и истраживања и намиривање основних материјалних трошкова, до непримерене цене рада на факултетима, која је нижа од цене рада у основним и средњим школама.

Универзитет у Београду снажно апелује на Владу Србије да уредно и у складу са законом и другим прописима измирује материјалне трошкове високошколских установа и изједначи цену рада у високом образовању са основним и средњим образовањем. Тиме би се значајно допринело стварању услова за достојанственије обављање наше професије, али би се и мотивисали најбољи кадрови да своју каријеру граде у високошколским установама. Молимо да се не заборави - од квалитета запослених наставника умногоме зависи резултат образовног процеса.

Треће, увођење Система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ), који ће у огромној мери променити начин функционисања високошколских установа у сфери финансијског пословања, и поред апела ректора седам државних универзитета, који су се писаним путем обратили са захтевом за одлагање његове примене због бројних техничких проблема, али и неприпремљености и недовољној обучености свих актера који ће га користити и контролисати, представља велики терет за академску заједницу. Рок за обучавање и прилагођавање је непримерено кратак, те са разлогом држимо да би одлагање било једино разумно и целисодно решење. Универзитет у Београду се не противи организационо-техничким новинама, али сматра да се оне морају уводити на адекватан начин, уз одговарајућу припрему, обуку и усклађивање свих учесника у овом сложеном процесу, а након системског решавања питања финансирања високог образовања у Републици Србији.

Коначно, Универзитет у Београду овим обавештава представнике државе и јавност да ћемо, уколико се не уваже наши аргументовани захтеви, бити принуђени да предузмемо одговарајуће мере које, између осталог, могу подразумевати и привремену обуставу рада.

Р Е К Т О Р
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
проф. др Владан Ђокић