Ода Неорганској хемији

Неорганска хемија је најстарија грана хемије и највероватније корен свих даљих хемијских знања. То је хемија елемената, њихових међусобних односа, чак и понашања два иста атома у једном молекулу. Иако физика проучава кретања и поља, а математика то појашњава, суштина је у неорганској хемији. Значи у свему што постоји, што стоји или се помера, што се воли или не воли, у свему је основа неорганска хемија. Интерес за ову грану се временом појачавао или смањивао. Почело је са неорганским супстанцама које су биле у околини (као соли или елементи) и које су се употребљавале као лекови, боје... Један од првих лекова био је базни карбонат бакра. Још су стари Египћани открили његову особину да лечи бактеријску упалу очних капака, те су њиме мазали капке. Немојте се питати зашто је најчешћа боја сенке за очи зелена, као и базни карбонат бакра.

Затим се појавила и металургија, од злата до легура за оружје. Имамо читаве епохе које би требало назвати Неорганска хемија I, Неорганска хемија II... а не бронзано, бакарно и остала доба. Тих дана краљица науке заиста је била Нјено Величанство Неорганска хемија.

Након тога долазе алхемичари, камен мудрости и злата. Чим се ради о камену, односно минералу, ту је наравно и неорганска хемија. Трагање за њим трајало је вековима и било подстицај за скоро све остале гране хемије у то доба.

[Cis-платина] [Зеолит]
"cis-платина" Кристална решетка зеолита X

Последњи век се наизглед посветио другим наукама. Само наизглед! Полупроводници нису ништа друго до хемија силицијума, германијума и њима сличних елемената. Затим, нови материјали са чудним особинама, средства за прање зеолитног типа и катализатори без којих је незамислив скоро сваки индустријски процес или технологија. Све су то производи неорганске хемије. Микропроцесори, керамика, керамички мотори, легуре метала, као и нано материјали неорганских структура, средства за заштиту површина...

Дуго се веровало да ако је већина ствари око нас неорганска хемија, онда живот то сигурно није. Али, у новије време, сведоци смо стварања једне нове области неорганске хемије, замислите парадокса: бионеорганска хемија. Јони елемената (наелектрисане честице способне да "путују" у електричном пољу) одговорни су за пренос импулса, постојање разних "пумпи" за елементе, саставни су делови ензима, преносе поруке или иницирају одређене механизме, и ко зна шта још раде у живим организмима. Сваки пут када удахнемо, безброј молекула кисеоника се веже за јоне гвожђа из хемоглобина формирајући октаедарске комплексе. Оно што не треба заборавити је и cis-платина, једноставно комплексно једињење, а још увек најбољи лек против рака.

[Ензим]

Толико за сада. Ако насатавимо даље остали хемичари ће бити у дефанзиви, а ипак је најлепше када су све хемије заједно. У Природи.