Шифра предмета:
1102B
Назив предмета:
Неорганска хемија

Школска година:

2012/2013.

Услови похађања:

Нема услова.

ЕСПБ:

6

Врста студија:

основне академске студије

Студијски програм:

Биохемија: 1. година, летњи семестар, обавезни, теоријско-методолошки предмет

Наставници:

др Илија Д. Брчески
редовни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

др Милош К. Милчић
ванредни професор, Хемијски факултет, Студентски трг 12-16, Београд

Сарадници:

др Јелена М. Живковић
виши научни сарадник, Иновациони центар, Студентски трг 12-16, Београд

др Предраг В. Петровић

Фонд часова:

Недељно: три часа предавања + три часа лабораторијских вежби (3+0+3)

Циљеви:

Упознавање студената са основама координационе хемије, као и кратак преглед хемије елемената.

Исход:

Очекује се да студенти прошире своја сазнања из неорганске хемије, посебно координационе хемије (важно због разумевања дејства биомолекула) и хемије елемената (важно због разумевања како електронска конфигурација елемената одређује њихове хемијске, физичке и физиолошке особине).

Облици наставе:

Предавања, експерименталне вежбе.

Ваннаставне активности:

Литература:

Основна литература:

  • И. Филиповић, С. Липановић: Опћа и анорганска кемија, Школска књига, Загреб, 1995. или
  • Glen E. Rodgers: Descriptive Inorganic, Coordination and Solid-state Chemistry, Thomson Learning, Inc., Canada, 2002.
  • Ђ. Миодраговић и И. Хоџић: Практикум из неорганске хемије 2 за студенте биохемије

Помоћна литература:

  • Дpаго Грденић: Молекуле и кристали, Школска књига, Загреб, 1987.

Додатни материјал:

  Наставне обавезе и начин оцењивања

Предавања:

15 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

  1. Увод у координациону хемију и Werner-ова теорија координације. Номенклатура координационих једињења.
  2. Стереохемија координационих једињења.
  3. Природа везе у координационим једињењима, теорија кристалног поља, теорија лигандног поља и теорија молекулских орбитала.
  4. Тест из пређеног градива.
  5. Синтезе и хемијске трансформације координационих једињења. Кинетика и механизми реакција координационих једињења.
  6. Фактори који утичу на стабилност координационих једињења.
  7. Биолошки важни молекули - преносиоци кисеоника и металоензими.
  8. Примена координационих једињења.
  9. Тест из пређеног градива.
  10. Периодни систем елемената. Водоник и настанак лакших елемената.
  11. Елементи прве, друге и тринаесте групе периодног система.
  12. Елементи четрнаесте, петнаесте и шеснаесте групе периодног система.
  13. Елементи седамнаесте, осамнаесте и дванаесте групе периодног система.
  14. Прелазни елементи (с посебним освртом на V, Cr, Mn, Fe, Co, Ni, Cu, Mo).
  15. Тест из пређеног градива.

Лабораторијске вежбе:

15 поена (3 часа недељно)

Програм рада:

1. и 2. недеља: Вежба бр. 1: Werner-ова координациона теорија. Експериментални део: Мерење моларне проводљивости раствора комплексних соли.

3. и 4. недеља: Вежба бр. 2: Изомерија код комплексних једињења. Експериментални део: Синтеза и раздвајање геометријских изомера.

5. и 6. недеља: Вежба бр. 3: Оптичка активност комплекса. Симетријска ограничења. Експериментални део: Синтеза и раздвајање трис(1,2-диаминоетан)кобалт(III)-комплекса на оптичке изомере.

7. и 8. недеља: Вежба бр. 4: Оптичка ротациона дисперзија и циркуларни дихроизам. Експериментални део: Снимање ORD криве (+)589-[Co(en)3]I3 · H2О.

9. и 10. недеља: Вежба бр. 5: Инфрацрвена спектроскопија у карактеризацији комплексних једињења. Експериментални део: Утицај централног металног јона на координациону моћ лиганда.

11. и 12. недеља: Вежба бр. 6: Електронска апсорпциона спектроскопија у карактеризацији комплексних једињења. Експериментални део: Спектрохемијски низ лиганада.

13. и 14. недеља: Вежба бр. 7: Нуклеарна магнетна резонанција у карактеризацији комплексних једињења. Експериментални део: 13C и 1H NMR спектри [Co(ox)(en)2]Cl комплекса.

15. недеља: Вежба бр. 8: Магнетне особине комплекса. Експериментални део: Мерење магнетне сусцептибилности [Cu(NH3)4]SO4 и К3[Cr(оx)3] комплекса и израчунавање магнетног момента.

Писмени испит:

70 поена