Predavanje o rodnoj dimenziji u istraživanjima

Kolege sa projekta PFAStwin su zamolili dr Jelenu Grahovac (viši naučni saradnik i molekularni biolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije) da održi predavanje na temu rodne dimenzije u nauci. Svakako smo očekivali da čujemo neke važne savete vezane za konkursanje za sredstva za naučne projekte, međutim, još zanimljiviji su bili primeri vezani za konkretna naučna istraživanja. Od medicine i hemije, pa do društvenih nauka, ispostavilo se da ignorisanje rodne dimenzije može imati katastrofalne posledice u naučnim istraživanjima, što je uticalo da i EU počne da insistira da rodna dimenzija bude adekvatno razmotrena u projektnoj dokumentaciji.

Primer iz istraživačke prakse dr Grahovac odlično ilustruje značaj rodne dimenzije u nauci. Kada je njen tim ispitivao melanom na mišijem modelu ispostavilo se da se razlike u odnosu na kontrolnu grupu životinja javljaju samo kod miševa muškog pola, dok kod ženki nije bilo značajnih razlika. Da u istraživanju nije poklonjena pažnja rodnoj dimenziji rezultati bi pokazali da u ukupnoj populaciji tretman nije imao efekta.

Rodni aspekti utiču na pristup zdravstvenoj nezi, ponašanje pacijenata, komunikaciju sa pružaocima zdravstvenih usluga, individualni doživljaj bolesti, kao i na izbor terapija za hronične bolesti. Međutim, oni su prisutni i u mnogim drugim oblastima nevezanim za medicinu. Jelena je navela jedan upečatljiv primer vezan za bezbednost u saobraćaju. Muškarci mnogo češće ginu u saobraćajnim nesrećama što je povezano sa tendencijama da voze rizičnije, češće konzumiraju alkohol pre vožnje, ne vezuju pojas itd. Međutim, kada je izvršeno poređenje saobraćajnih nesreća slične ozbiljnosti, ispostavilo se da u njima češće umiru žene. Dalja istraživanja su utvrdila da na veću smrtnost žena značajno utiče to što su se za testove bezbedosti u saobraćaju koristile lutke pravljene isključivo prema anatomiji muškaraca, što je posledično prilagodilo mere bezbednosti u većoj meri muškom polu.

Muški i ženski pol često imaju različitu izloženost rizicima. Muškarci češće imaju melanom na gornjem delu tela, a žene na donjem usled razlika u izlaganju suncu. Žene su više izložene negativnim uticajima isparenja sredstava za čišćenje, dok muškarci češće oboljevaju od bolesti vezanih za radna mesta poput rudnika. Da pol nije jedini faktor na koji je važno obratiti pažnju u istraživanjima, najbolje ilustruje primer upotrebe oksimetara za koje se ispostavilo da daju netačnije rezultate kada se prikače na pacijente sa tamnijom kožom (sa više melanina), što je dovelo do posledice da su crnci umirali u većoj meri tokom kovida u odnosu na druge rase.

Kada se svi pobrojani aspekti uzmu u obzir postaje mnogo razumljivije zašto EU insistira da se rodna dimenzija uzme u obzir prilikom obrazlaganja naučnih projekata. Njihovo razmatranje je često dovodilo i do novih naučnih otkrića. Ukoliko rodna dimenzija nije prisutna u određenom istraživanju to je neophodno utvrditi na adekvatan način, a dr Grahovac je navela vrlo korisne izvore gde se mogu naći procedure koje je poželjno ispoštovati.